Radnik kao potrošna roba (1): Korbač za ugnjetene i ponižene
Strani poslodavci u Srbiji eksploatišu zaposlene, koji u strahu od otkaza trpe raznorazna poniženja i plaše se čak da odu na bolovanje
Radniku u Srbiji zabranjeno je da bude bolestan. Ne sme da brine o svom detetu. Nema prava da želi platu dovoljnu za pristojan život. Radnik u Srbiji je potrošna roba. U Srbiji uz rak dobijete i otkaz, kao "motivaciju".
Zvanični podaci kažu da više od 300.000 ljudi u Srbiji radi za minimalnu platu od 170 evra. Nezvanični podaci kažu da ih je mnogo više. Još je veći broj onih koji rade na crno. Bez ugovora, osiguranja, sigurne zarade, oni skoro da ne postoje. Prosečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu "teška" je više od 500 evra. Kada se tome pridodaju računi i ostale potrepštine, zaključuje se da bi i deca uz roditelje morala da rade i zarađuju da bi porodica živela pristojno. Mnogi pristaju da rade za male plate, i u strahu od gubitka posla, svesni da lako mogu biti zamenjeni, ćute i trpe.
Nedavno je Srbiju uzdrmala priča o samohranoj majci Violeti Petrović iz Niša, koja se osim borbe sa rakom dojke suočila i sa otkazom u ozloglašenoj kompaniji Jura.
Tamo je radila godinu i po dana, a na bolovanju je od septembra kada je saznala za zloćudni tumor dojke. U pripremama za novi ciklus hemioterapije, 30. novembra, obavestili su Violetu da je njen ugovor istekao, te da neće biti produžen. Nakon što je to objavila na društvenim mrežama, javnost se podigla na noge, čak je i gradonačelnik Niša Darko Bulatović lično reagovao.
Posle toga je Violeti ipak produžen ugovor. U Juri su se pravdali time da nisu bili upućeni u tešku situaciju u kojoj se Violeta našla.
Violeta će možda ostati zaposlena, ali koliko samohranih, bolesnih, pa i zdravih radnika u Srbiji čeka ista sudbina? Da li je potrebno da svi mediji bruje o tome, da se gradonačelnici angažuju da bi srpski radnik bio tretiran dostojno čoveka?
Violeta Petrović je potvrdila priče o ponižavajućem položaju radnika u toj kompaniji. Nekoliko meseci ranije šuškalo se da radnici u ovoj fabrici moraju da nose pelene kako ne bi trošili vreme na odlazak u toalet.
Valentina Preković suočila se sa surovom srpskom realnošću kada je dobila otkaz zbog brige o bolesnoj ćerki Olji, koja se bori sa tumorom na kičmi. Zbog nege koja joj je potrebna, Valentina mora da bude na bolovanju, na koje i zakonom ima pravo, ali njeni poslodavci na to nisu gledali blagonaklono.
- Dobila sam otkaz samo zato što nisam mogla da vodim bitku za život svoje Olje i da dolazim na posao. Poslodavci nisu imali razumevanja za moju situaciju. Ministri, stidite se - rekla je Valentina za srpske medije.
Jedan otac dobio je otkaz zbog toga što je uzeo odsustvo kako bi brinuo o svom usvojenom detetu.
Primera je bezbroj, a rešenja i dalje nema. Pre dve godine na Si-En-Enu se vrteo spot Vlade Srbije u kojoj investitorima ističe da je u Srbiji jeftina radna snaga. U srpskim sindikatima smatraju da je našoj zemlji cilj da proizvodi siromaštvo, kako bi profit kompanija rastao...
Sociolog Vladimir Vuletić istakao je da je naći posao postalo imperativ sam po sebi:
- Imamo i recesiju na globalnom nivou, jako je teško doći do kapitala. Investitori i poslodavci maksimalno koriste tu činjenicu da bi ostvarili što je moguće veći profit, a on se ostvaruje samo tako što se do maksimuma eksploatišu zaposleni. Ovde dolaze fabrike koje se bave industrijskim radom, navikle u svojim zemljama da smanjuju prava zaposlenih. To je situacija u kojoj živi i veći deo radnika u zemljama okruženja...
Neslavni rekorderi
Minimalne zarade u 2016. godini imale su 22 od 28 članica Evropske unije, kao i svih pet kandidata za EU. Kreću se u rasponu od nešto više od 200 evra u Bugarskoj do gotovo 2.000 evra u Luksemburgu. Srbija i države kandidati za EU sa Zapadnog Balkana u grupi su zemalja sa najnižim minimalnim zaradama, ispod 500 evra. Cena rada nam je i dalje najniža u Evropi (121 dinar, manje od jednog evra), iako se za početak godine najavljuje skok za 0,07 evra po satu. Minimalna cena rada u Srbiji je niža od jednog evra. Prosečna radna nedelja u Srbiji iznosi 43 sata, dok je u ostalim evropskim zemljama 40.
Sutra - Radnik kao potrošna roba (1): Otkaz zbog bolesnog sina