Stručnjaci upozoravaju: Lični podaci 5,2 miliona Srba prodati na crnom tržištu

Prema njegovim rečima, ovaj slučaj dogodio se još decembra 2014. godine, kada je neko neovlašćeno pustio podatke o građanima Srbije na sajt Agencije za privatizaciju. Zloupotrebom nečijih podataka, prema rečima stručnjaka, hakeri su u mogućnosti da upadaju u bankovne račune, skidaju novac sa kartica, osnivaju firme na tuđe ime i falsifikuju dokumenta.

Zastareo slučaj

Prema rečima Rodoljuba Šabića, ovaj slučaj je jedan od najbizarnijih i najkrupnijih primera povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti.

- Početkom decembra 2014. godine na internet prezentaciji Agencije za privatizaciju bila je dostupna baza podataka za 5.190.397 građana Srbije. Objavljena su njihova imena i prezimena, imena roditelja, JMBG broj i stanje njihovih akcija u preduzećima. Osim što sam pokrenuo prekršajni postupak, kompletnu dokumentaciju poslao sam i nadležnom Višem tužilaštvu u Beogradu, napominjući da se potvrđuje sumnja u izvršenje nekoliko krivičnih dela - neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskom sistemu i elektronskoj obradi podatka i neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka i nesavestan rad u službi - objašnjava Šabić i dodaje da je zbog neažurnosti suda ovaj slučaj zastareo pre tri dana.

Stručnjaci tvrde da je krađa ovih podataka omogućila zloupotrebe neslućenih razmera.

- Ovi podaci završili su u nečijim računarima i prodaju se na crnom tržištu, gde se dalje zloupotrebljavaju. Ko zna za koliko novca se ta baza podataka danas prodaje na crnom tržištu. Ovo je jedna od najvećih povreda ličnih prava u istoriji Srbije, njene posledice će se tek videti - upozorava Đorđe Krivokapić iz fondacije "Šer".

Teške zloupotrebe

Kriminolog Zlatko Nikolić upozorava da se ovi podaci vrlo lako mogu naći u pogrešnim rukama i da su do sada mogli biti zloupotrebljeni na najgori mogući način.

- Ovo je nova vrsta kriminala i spada u ozbiljno krivično delo. Ko god da je kupio, prodao ili kopirao te podatke, sa njima može svašta da uradi. Da napravi falsifikovana dokumenta, da otvori firmu, ima uvid u bankarske kartice i stanje na računu, da plaća telefone, kupuje, otvara račune, stavlja nekretnine pod hipoteku... Nije naivna stvar i spada u ozbiljno krivično delo - priča Nikolić.