Nemci kopiraju Amerikance
Majer je zahtevao i jasne nadležnosti bezbednosnih službi, kao i da se na internetu pojačano prate tendenciozna širenja dezinformacija, tzv. fejk njuz, koje su upravo u američkoj izbornoj kampanji (navodno) odigrale značajnu ulogu.
Nema Rusa
U međuvremenu su neki alternativni portali objavili saznanja da su navodni ruski hakerski napadi na servere Demokratske stranke u SAD bili zapravo napadi "pod lažnom zastavom", odnosno podmetnuti Rusima da bi se na njih i Donalda Trampa svalila krivica za poraz Hilari Klinton.
Nemačka mora da se odbrani od uticaja Rusije na saveznu izbornu kampanju, upozorio je Majer, koji je takođe član Odbora za istraživanje NSA skandala. "Postoji velika opasnost od pojačanih hakerskih napada na partije i frakcije i od dezinformacionih kampanja."
Kako navodi konzervativni "Frankfurter Algemajne Zontagscajtung", pozivajući se na nemačke bezbednosne izvore, više od 2.400 Vikiliks akata Odbora NSA su ukrali ruski hakeri prošle godine iz Bundestaga.
Još uvek, međutim, nije poznato kako će vlada identifikovati lažne dojave, kao i od koje granice jedna informacija može da se klasifikuje kao lažna. Takođe, nije jasno ni da li će se za to uvesti zatvorske kazne. Takva praksa već postoji - u mnogim autoritarnim zemljama, konstatuje portal Dojče virtšaftsnahrihten.
U "Povelji digitalnih osnovnih prava EU", koju je napravila Cajt-fondacija za predsednika EP Martina Šulca, u članu 5. se izričito zahteva da država sprovodi aktivnu cenzuru kao u mnogim autoritarnim državama. Odlučujuće je da država zajedno sa Guglom i Fejsbukom aktivno ometa određena oglašavanja.
Svi upozoravaju
Šefovi nemačkih tajnih službi su takođe istakli opasnost od ruskog mešanja u predizbornu kampanju za Bundestag. Ovih dana je i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer upozorio na IT napade na "vladu, parlament i medijske kuće", a kancelarka Angela Merkel i ministar pravde Hajko Mas su takođe pozvali na borbu protiv ovih pojava, bez direktnog prozivanja Rusa. Nedavni hakerski napad na stotine hiljada rutera Telekoma pokazao je jednu sasvim novu dimenziju "sajber rata", složni su eksperti.
Pri tom se naglašava pravo svakoga da je slobodan da izrazi svoje mišljenje u digitalnom svetu i da ne postoji cenzura. Međutim, digitalna mržnja, mobing i aktivnosti koje ozbiljno ugrožavaju ugled i integritet jedne osobe moraju da se spreče.
Ipak, i tu se ponavlja pitanje ko ima opšte pravo da odluči šta je podsticanje mržnje, mobing ili "ugrožene aktivnosti". Ko u konkretnim slučajevima može da nadgleda i odluči šta je dozvoljeno, a šta ne? I kako to ometanje treba da izgleda, kao i kako prevencija može da se uskladi sa zabranom cenzure?
