Radnik kao potrošna roba (2): Otkaz zbog bolesnog sina
- U toj pekari sam radila godinu i po dana. Bila sam sa sinom u bolnici, nisam radila samo dva dana. Kada sam došla na posao, rekli su mi da nisu mogli da čekaju da se vratim i našli su mi zamenu. Mesec dana pre otkaza sam potpisala ugovor na tri meseca. Mnogo puta sam radila bez slobodnog dana, svoj posao sam obavljala kako treba, i nisam ničim zaslužila ovakav tretman - priča Biljana za "Vesti".
Ona ističe da je imala jedan slobodan dan nedeljno, koji nije često koristila.
- Posebno sam se šokirala kada mi je uz to da više ne moram da dolazim na posao, gazdarica rekla kako mora da misli na sebe. Dakle, radnike ko šiša. Ostala sam bez posla zbog brige o zdravlju svog deteta. Ja sam i sama astmatičar i znam koliko napadi mogu biti opasni. Ne znam, zaista, da li se od nas radnika očekuje da radimo uprkos svemu, da malu decu ostavimo same u bolnici. Da li postoje ikakav moral i ljudskost? Umesto da su me u firmi pitali kako sam i kako je moje dete, sačekao me je otkaz. Nisam mogla da poverujem da će tako nešto baš meni da se desi. Ogorčena sam, zgranuta, besna. Gde je zaštita za nas obične radnike koji zarađuju minimalne plate?
Povratak u srednji vek
Ona ističe da će se boriti protiv nepravde i da će tužiti poslodavca.
- Živimo u 21. veku, a zaposlene majke i supruge su kažnjene što rade. Umesto da idemo unapred, mi se vraćamo u srednji vek gde ženi ne preostaje ništa osim da sedi kod kuće. Samo se pitam šta ćemo jesti. Jedna plata u kući prosečnog Srbina nije dovoljna ni za osnovne potrebe - zaključuje Biljana.