U kakvu to Evropu Srbija želi da uđe?
Tadašnja vlast je, podsećamo, 2009. najavljivala da će Srbija postati deo Unije 2014. Kada je 2014. stigla, cilj je pomeren na 2020. Danas premijer Vučić kaže da će Srbija postati punopravna članica do 2025. godine.
U međuvremenu, Evropi se desila dužnička kriza, grčka kriza, migrantska kriza i konačno Bregzit.
U kakvu će to Uniju Srbija, kako kaže premijer, sigurno ući za manje od 10 godina?
- Ukoliko desnica već nije na vlasti u pojedinim zemljama, kao što je na primer u Mađarskoj, u narednih nekoliko godina će biti. To takođe znači i da nekadašnje liberalne i socijaldemokratske stranke sve više naginju na desno - ocenjuje Valter Famler, austirjski novinar i aktivista.
Evropa je trenutno preokupirana problemima u svom dvorištu, sa malo ambicija da ga dalje širi, što će usporiti ili čak potpuno zautaviti proces pridruživanja, smatraju pojedini analitičari.
- Proširenja EU, odnosno ulaska preostalih balkanskih zemalja neće ni biti. A ako ga i bude, to će biti na potpuno drugačiji način i unutar potpuno drugačije EU. Ako mi kažete za deset godina - da, ali Srbija je ipak ušla u EU - ja sam uveren da ću vam moći odgovoriti: da, ali to nije EU o kojoj smo mi razgovarali pre deset godina - navodi Igor Štiks, književnik i profesor Univerziteta u Edinburgu.
Unija se zaista menja i proces proširenja je zaista pao u drugi plan, saglasan je profesor Mihailo Crnobrnja. U ovom momentu teško je predvideti kakav će biti konačan ishod tih promena, dodaje on, ali kaže i da neizvesnost ne znači da od evropskog puta treba odustati.
- Da razvijamo reformske kapacitete, da reformišemo našu privredu, da reformišemo pravni sistem, da reformišemo međuljudske odnose, i tako dalje, slobodu medija, i tome slično. Znači sve to što nas vodi na put ka Evropi i zapravo, mi to ne radimo zbog njih, nego zbog nas - naglašava Crnobrnja.
Datum članstva, dodaje Crnobrnja, stoga i nije toliko važan, jer dolazi tek na kraju procesa i to kao sertifikat za ono što sami treba da postignemo.