"Srbija lako može da otkliza unazad"
Najveća pretnja za evrointegracije Srbije je da "otkliza unazad", odnosno da napusti reforme, ocenjuje direktor Škole politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu kraljice Meri u Londonu Adam Fagan.
Fagan je u obraćanju na četvrtim "Beogradskim dijalozima" istakao da nije rizik za Srbiju da će EU odustati od nje zbog Bregzita, ili da zbog toga nijedna druga članica neće podržati proširenje.
- Rizik za Srbiju je da će izgubiti na zamahu, da će političke stranke, koje su oponenti pridruženju, biti odlučnije u suprotstavljanju reformama, i da će interna kriza u EU biti kočnica celom putu Srbije ka pristupanju - rekao je britanski profesor.
Pročitajte još:
* "Turci, vehabije, Rusi - svi se bore za Balkan! Evropa ih ne sme pustiti"
Nesigurna vremena
On je ukazao da nesigurna vremena, kao i širenje populizma i evroskepticizma deluju sumorno i obeshrabruju zemlje kandidate za članstvo u EU, poput Srbije, ali da će se proširenje svakako nastaviti, uprkos Bregiztu.
Fagan je, govoreći o sudbini Evropske unije, rekao da moramo da se odupremo prenaglašavanju značaja svetske političke i ekonomske krize, posebno kada se pitamo ima li smisla članstvo u Evropskoj uniji.
- Nove države članice nisu zapale u neograničeni desničarski populizam, niti su im privrede kolabirale kao dvadesetih godina prošlog veka. Institucije su nastavile da postoje u skladu sa evropskim standardima, uprkos brojnim opterećenjima - rekao je Fagan.
Suština evrointegracija
Prema njegovim rečima potrebno je setiti se šta su zapravo suština i cilj procesa evropskih integracija i shvatiti da on ne možeda spreči političke trenutke kao ove što se dešavaju poslednjih godina širom Evrope.
- Evropeizacija ne može da se dešava odvojeno od politike i dolazak neliberalnih elita na vlast ne znači da je proces evropskih integracija neuspešan. Taj proces služi da se reformšu politika, način donošenja odluka, ko je uključen u njihovo donošenje i kako se taj postupak uređuje - rekao je Fagan.
On je podvukao i činjenicu da evropske integracije funkcionišu, mereno bilo kojim indikatorima, jer su, kako je rekao, države koje su prošle taj proces stabilnije nego kada su bile bez institucionalnog i pravnog nasleđa pristupanja EU.
- Zemlje koje su se pridružile EU 2004. i 2007. beleže skroman, ali stalni rast. Godišnja stopa njihovog rasta je između četiri i pet odsto, a javni dug im je uglavnom ispod 50 odsto BDP-a. Prema nalazu Freedom house, politički su slobodnije od svojih južnih pandana - rekao je Fagan.
Sva društva imaju autoritarne momente
On je objasnio da su politička kriza panevropski, odnosno globalni fenomen i sudbina koju dele svi demokratski sistemi.
Bregzit će u svakom slučaju da odloži proces proširenja i da, barem u kratkom roku, da oslabi taj momentum, rekao je Fagan, ali podvukao da ga neće ubiti i da transformativna moć Evropske unije nije opovrgnuta.
Institucije koje ispunjavaju standarde EU funkcionišu, na osnovu njih se grade nove mreže znanja koje mogu da izdrže nove krize i političku turbulenciju, smatra Fagan.
- Evropske integracije služe da se transformišu institucije i ostvari otpornost na krize i pretnje, omoguće reforme i ostvari njihova transparentnost - rekao je Fagan i istakao da je shvatanje evrointegracija kao načina za zaštitu od populizma i autoritarizmna opasno nerazumevanje tog procesa.
- Čak i društva koja su najdemokratskija imaju svoje autoritarne momente - naglasio je Fagan.
On je poručio da je potrebno što pre naučiti lekcije, kako bi EU brže i odlučnije dala adekvatan odgovor i sprečila dezintegraciju evropskog projekta.
