Treći rajh u Skadarliji
Dva različita doživljaja jedne pesme koštala su zaposlenja kuvara Marka Orelja u restoranu Kapetan Koča putuje, u beogradskoj boemskoj četvrti Skadarlija.
Orelj tvrdi da je dobio otkaz jer je od muzičara tražio da prestanu da sviraju nemačkim turistima pesmu "Lili Marlen", jedan od muzičkih simbola Vermahta koja je i danas u Nemačkoj ne zvanično, ali prećutno nepoželjna.
U odbranu kuvara stali su i Udruženi sindikati Srbije Sloga.
Marš na UN
Po internet forumima komentatori su se takođe podelili, jedni podsećaju kako su "Marš na Drinu" Bošnjaci proglasili genocidnom pesmom, protestujući što je izvođena pod kupolom UN, a drugi da nije slučajno što se svirala "Lili Marlen" u restoranu čiji je vlasnik hrvatske nacionalnosti.
- Poražavajuće je da se u Beogradu na početku 21. veka otpuštaju radnici koji neguju slobodarski i antifašistički duh, a tolerišu poslodavci koji su spremni da za šaku profita otpuštaju svoje zaposlene zbog pesme koja je dokazano bila motivaciona pesma nacista u okupiranoj Srbiji i Evropi tokom Drugog svetskog rata - saopštili su u ovom sindikatu.
U skadarlijskom restoranu nisu želeli da komentarišu događaj.
Menadžer restorana je ranije potvrdio da je Orelja poslao kući "jer je na posao primljen da bude kuvar, a ne muzički urednik".
"Vesti" nezvanično saznaju da nemački turisti nisu naručili spornu pesmu, već da su lokalni muzičari Romi samoinicijativno počeli da je sviraju iz prostog razloga što nisu znali neku drugu nemačku pesmu.
Kod savremenih generacija Srba pesma je upamćena i po epizodi iz filma "Balkan ekspres" kada pevača kojeg glumi Toma Zdravković, nemački vojnici pesnicama ubeđuju da je peva.
Korišćena je i kao deo muzičke podloge za ranija izdanja rijaliti Farma.
Da je i neki potomci stradalnih Srba doživljavaju kao lepu ljubavnu pesmu, govori i nastup Ekstra Nene koja je pre devet godina u Centru Sava otpevala "Lili Marlen" i bila nagrađena aplauzom.
Na pitanje "Vesti" da li je za nju ova pesma u bilo kom segmentu sporna, Snežana Berić, što je pravo ime Ekstra Nene, prvo nam je održala slovo o sebi kao umetnici koja može da priča o svojim pesmama i muzici.
- Na takva mediokritetska pitanja ne želim da govorim - poručila je pre pozdrava.
Simbol zla
Neobična epizoda podelila je domaće javno mnjenje. Pokazalo se da muzičari i istoričari nisu na istoj strani. Istoričar Čedomir Antić smatra da se pesma ne može odvojiti od konteksta.
- Ona je jedan od simbola Trećeg rajha, koji je u Srbiji izazvao velika stradanja i bio bi red da se pokaže malo više razumevanja - dodaje Antić.
Na drugoj strani, muzički kritičar Momčilo Rajin tvrdi da je "Lili Marlen" pre svega deo popularne kulture.
- Osim himni ili dela koja su napisana u slavu ili pomen nečega, popularna muzika ne može da deluje ratnički. U tom smislu ni "Lili Marlen" zaista nema nikakve veze sa ratničkim položajem - kaže Rajin.
Skandal iz pivnice u Minhenu
Za politički osetljiviji deo populacije kao što su narodni poslanici, "Lili Marlen" nije baš preporučljiva.
Pre desetak godina poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš morao je da objašnjava da li je u veselom raspoloženju, u pivnici u Minhenu, naručio spornu pesmu.
- Garantujem da tom prilikom nisam naručivao nikakve pesme, a naročito ne fašističke. Uostalom, nemoguće je da neko usred Nemačke sme da naruči nacističku pesmu - branio se Kostreš.
Na kraju je dodao da je moguće da je te večeri svirana "Lili Marlen", ali da to nije nacistička pesma.
Upravo u ovoj njegovoj "jesam i nisam" odbrani vidi se sva kontraverza pesme koja je nastala kao ljubavni žal, a bila nadahnuće vojnicima Vermahta, i ne samo njima, već i na frontovima širom sveta.
Hit s Radio Beograda
Stihove "Lili Marlen" napisao je nemački učitelj Hajns Lajp 1915. nakon što je mobilisan u Prvom svetskom ratu, i prvobitno je objavljena kao "Pesma mladog vojnika na straži". Kada je dobila muzičku podlogu imala je naziv "Devojka pod fenjerom", a prva je izvela Lale Andersen i prodala svega 700 prodatih.
Popularnost je stekla tek zahvaljujući Radio Beogradu kojeg su Nemci u okupiranoj prestonici pretvorili u Vojni radio koji je mogao da se sluša širom Evrope. Muzički urednik je zbog nedostatka ploča pesmu puštao često, na oduševljenje nemačkih vojnika. Čak je ministar za propagandu Jozef Gebels zabranio emitovanje, smatrajući da je suviše tugaljiva i da ubija borbeni duh. Ipak, zbog negodovanja vojnika s fronta pesma je vraćena na repertoar i to svako veče u 21.55. Pesma ima i englesku varijantu koju je proslavila čuvena holivudska glumica nemačkog porekla Marlen Ditrih. To ne čudi jer su je rado slušali i saveznički vojnici.