Da li je "evropska vojska" Junkerov blef?
Za projekat, koji podrazumeva formiranje vojnog koordinacionog centra u Evropi, glasalo je 369 evropskih poslanika, dok je 255 bilo protiv, a u decembru će nacrt zakona razmotriti Evropski savet.
Evropski poslanici su pozivali Brisel da poveća troškove odbrane i da tesno sarađuje u toj sferi zbog pogoršanja bezbednosne situacije u Evropi i svetu, a preporučili su stvaranje evropske armije sa zajedničkim sedištem za planiranje i upravljanje operacijama.
Iako je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini rekla da je razmatranje te ideje počelo posle terorističkih napada u Parizu, mnogi ruski i zapadni eksperti su uvereni da je tome doprinela pobeda nepredvidivog Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.
Pročitajte još:
* Šefovi diplomatija EU u panici zbog Trampa
- Taj proces formiranja evropske armije ide veoma sporo. Evropski zvaničnici čas kažu da neće stvoriti vojsku, čas kažu da je ona neophodna, naročito zbog toga što je bilo najava da bi Amerikanci mogli da skrate svoj udeo u vojnom budžetu NATO-a, koji trenutno čini čak 80 odsto. Osim toga, njih zabrinjava i mogućnost da će SAD smanjiti svoje vojno prisustvo u Evropi. O tome je govorio i Junker nakon što su bili objavljeni rezultati predsedničkih izbora u SAD, mada lično mislim da do toga neće doći. Sa druge strane, Zapad vodi borbu ne samo protiv terorizma, već i protiv Moskve, pa bi očito toj evropskoj armiji neprijatelj broj 1 bila Rusija. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti i da su skoro sve zemlje EU istovremeno i članice NATO-a. Stoga ako evropska armija bude formirana trebalo bi se pozabaviti pitanjem šta će biti njihova zona odgovornosti i kakvu ulogu će imati - kaže za Sputnjik Vladimir Kozin, ruski politikolog i glavni savetnik Ruskog instituta za strateška istraživanja.
Eksperti podsećaju da je ideja stvaranja Zapadnoevropskog vojnog saveza starija je čak i od ideje stvaranja NATO-a.
Sličan odbrambeni savez evropske zemlje su pokušavale da stvore i pre nastanka EU.
U poslednjih 60 godina Evropa nikako nije uspevala da stvori svoj samostalni odbrambeni savez.
Međutim, pitanje stvaranja zajedničke evropske armije podelilo je Brisel.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je još lani pozivao da se stvori zajednička vojska, koja će se suprotstaviti pretnjama koje navodno dolaze od Rusije i drugih zemalja.
Velika Britanija se prva usprotivila toj ideji. Međutim, posle nekoliko meseci Britanci su glasali za izlazak iz EU, a to pitanje je ponovo oživelo u evropskoj političkoj diskusiji.
Za razliku od Junkera, koji aktivno podržava stvaranje evropske armije, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini negira nameru Evrope da formira svoju armiju.
Stručnjaci takođe navode da EU usklađivanje sa SAD po pitanju odbrane nikad nije ni bilo potrebno - Evropa i sama ima prilično ozbiljnu vojnu mašineriju.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je novu strategiju evropske politike bezbednosti i odbrane i ocenio je da Evropa treba da ulaže veće napore i da više investira u odbranu.