Gde je nestalo borsko zlato (3): Uništavanje giganta u medijskom mraku
Brana Filipović, nezavisni novinar iz Bora jedini je koji se bavi problemom ne samo katastrofalne ekološke situacije u ovom gradu, već i brojnim, kako tvrdi, zloupotrebama menadžmenta RTB Bor grupe. Tvrdi i da istina ne može da probije potpunu medijsku blokadu.
- Svi koji žive u Boru znaju šta se i kako radi, ali je ogroman problem što ta istina nema šanse da se čuje dalje od našeg mesta. I državni i oni drugi mediji očigledno imaju neki interes da prećutkuju pravu istinu - tvrdi Filipović.
Zabranjena istina
Zahvaljujući istraživačkom tekstu o zloupotrebama u RTB Bor, on je pre nekoliko godina dobio nagradu jedne američke medijske kuće. Najveći deo novca je iskoristio za pokretanje sajta Solari koji objavljuje, kako tvrdi, zabranjenu istinu, a zatim i knjige koja je doživela već drugo izdanje - "Bakar obojen lažima i prevarama".
U knjizi, tvrdi, nalaze se čvrsti dokazi o raznim mahinacijama i kriminalu u RTB-u.
- Obradio sam period od 2012. do 2014. godine kada su se dogodile ključne pljačke ovog državnog preduzeća. O tome sam prikupio originalnu dokumentaciju, ali i izjave univerzitetskih profesora, ljudi iz nauke koji svaku moju tvrdnju argumentovano dokazuju. Pre nego što sam i slovo objavio otišao sam u policiju i pitao ih da li ću završiti u zatvoru. Odgovorili su mi doslovce: "Ali, Brano, pa sve što si napisao je tačno" - priča Filipović.
Objašnjava da se svesno prećutkuje istina o broju povređenih radnika, obimu ekološke katastrofe, ali i činjenice da je rudarski gigant uništen pogrešnim poslovnim odlukama.
- Najavljivane kao nove tehnologije, i nova Topionica i Fabrika sumporne kiseline su koštale državu oko 400 miliona evra, mada je prvobitna cena bila oko 130 miliona evra. Otvorene prošle godine, Sumporna ne radi, a Topionica je zbog lošeg kvaliteta koncentrata bakra koji se prerađuje iz uvoza, već morala da se remontuje, što je dodatni trošak od oko 20 miliona evra. Pri tome, Topionica je "tako dobro urađena" da umesto projektovane prerade 400.000 tona koncentrata bakra i 98 procenata iskorišćenosti te rude, prerađuje oko 220.000 tona domaćeg i 180.000 koncentrata iz uvoza, a nivo iskorišćenosti ne prelazi 75 posto.
Loš kvalitet
Reč je o koncentratu lošeg kvaliteta koji ima manje sumpora, pa se stvara hladan materijal koji mora ponovo da se topi, čime se ceo proces proizvodnje zapravo drastično poskupljuje. Cena bakra na svetskom tržištu je oko 4.700 dolara po toni, a proizvodnje u RTB Bor ona košta više od 2.000 dolara po toni, tako da oni prerađuju koncentrat umesto realnih troškova od 500 dolara po toni, njih koštaju više od 1.500 dolara po toni. Dakle, gubitak je po svakoj toni najmanje 1.000 dolara, a da ne govorim o tehnološkim gubicima koji umesto ugovorom predviđenih dva posto u nekim slučajevima dostižu i 30 procenata i po tom principu je računica jasna. Ti slučajevi prave drastične gubitke i do više od 3.000 dolara po toni - tvrdi Filipović.
Predsednik Sindikata rudara Srbije tvrdi da bi država morala da reaguje.
- Prema planu proizvodnje, 2014. godine je dobijeno oko 1,5 tona zlata, a prošle samo tona. Kako je postupak prerade unapred određen i krajnje jasan, postavljam pitanje gde je nestalo pola tone zlata - pita Ljubiša Mitrović.
Ne dožive ni 65.
Predsednik Sindikata rudara Srbije Ljubiša Miljković kaže da su rezultati internih istraživanja o ljudskom veku rudara u RTB Bor - poražavajući.
- Svi koji su radili u baznom delu RTB-a Bor, a tu pre svega mislim na rudarenje, žive u proseku od 61 do 63 godine. Kada je reč o drugom delu, metalurgiji, tu je dugovečnost nešto veća. Kada se svemu tome doda i stalna izloženost zagađenosti, jasno vam je o kom obimu katastrofe je reč - ističe Miljković.
Godišnji gubici
Narodni poslanik i doktor rudarstva Branislav Mihajlović u Boru predstavlja opoziciju. Ipak, njegova stručnost nikada nije dovođena u pitanje. On je sredinom oktobra u Skupštini Srbije upozorio da je RTB Bor u poslednje dve godine zabeležio minus od 230 miliona evra.
"Na svetskom tržištu je polovinom 2015. godine došlo do pada cene bakra na nivo ispod 5.000 dolara po toni. Taj momenat je odmah od samog vrha vlasti iskorišćen kao okidač za orkestriranu kuknjavu kako je to glavni razlog za tešku situaciju u koju je upao RTB Bor. I to traje već skoro godinu dana. U svim medijima se prosto takmičilo u obrazlaganju krajnje nepovoljnog uticaja niske cene bakra na položaj i poslovanje RTB Bor. Niko da kaže da je ostvarena programom proklamovana cena koštanja proizvodnje bakra od 5.400 dolara po toni RTB Bor ne bi bio u krizi", naveo je dr Mihajlović na svom blogu.
Sutra - Gde je nestalo borsko zlato (4): Pošto kilo bakra
Sumnjive nabavke
Još dok se gradila Nova topionica mnogi stručnjaci su upozoravali na nelogičnosti u nabavci opreme. Nedeljnik NIN je tako marta ove godine izneo podatke o nekim čudnim rabotama.
"Kamioni su nabavljani umesto direktno iz Belorusije, sa kojom Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini, preko firme Premar servis, registrovane u Švajcarskoj, što je povećavalo cenu, a posao izgradnje flotacije Veliki Krivelj, postrojenja koje rudu treba da usitni i od nje napravi koncentrat koji se kasnije procesom topljenja pretvara u bakar, dodeljen je bez jasnih pravila firmi Meco minerals. Rezultat toga je loše tehnološko rešenje zbog kojeg firma trpi gubitke."