Kako su ženili Nikolu Teslu (2): Svoju Lenku namenio prijatelju
Sve od juna pa do septembra napeto je iščekivao odgovor preko okeana. Zna se da je odgovor konačno dobio, ali to pismo nije sačuvano. Međutim, sačuvano je zato pismo Laze Kostića od 4. septembra 1895. godine na osnovu kojeg je jasan i Teslin odgovor. Evo tog pisma upućenog opet iz Krušedola:
"Dragi prijatelju, ako hoćete da Vam rečem po duši, ja se drugom odgovoru nisam ni nadao. A kad već govorim o duši i kad se dobro promislim, valja mi priznati: na vašem mestu ne bih ni ja drugojačije. Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi da se ne satre seme koje rađa takove detiće. Ali prvo: ne može se niko sasvim pouzdati da će imati dece, ni kad bi se oženio u najboljoj snazi, ni kad bi uzeo najzdraviju devojku. Drugo: Ko zna kakva bi bila deca? Znam da su najgenijalniji ljudi rađali nedonoščad, ili bar sasvim obične, svakidašnje mozgove, a to je - sasvim prirodno: Njihov mozak je toliko radio, da ništa nije ostalo za njihova m... Pomislite samo, kad bi iza vas ostala dva-tri sina tupoglava, kako bi ti uludo mogli potrošiti svu slavu svoje dične očevine... Zato nemojte misliti ni sa kakvim bolom na to da ste vi zadnji svoga roda... Jer napokon, vaše pleme, pa da je i Nemanjino ne bi se moglo lepše završiti nego takvim egzemplarom... Napokon vam javljam da ću se ja, ako Bog da, u nedelju posle Male Gospođe venčati sa mojom verenicom Julijom Palanačkom u Somboru. Sad je dvanaesta godina kako sam je bio isprosio. Ako niste verovali u sudbinu, to je prilika da poverujete", pisao je Kostić.
A devojka koju je veliki pesnik namenio Nikoli Tesli bila je čuvena lepotica Lenka Dunđerski, iz ugledne i bogate porodice zemljoposednika u Bačkoj. Ono što se iz prepiske ne vidi, ali se danas i te kako zna jeste da je Laza zapravo bio smrtno zaljubljen u Lenku. Sve je mogao da prebrodi i premosti, ali samo jedno nije: njoj je bilo 24, a njemu 54 godine. U trećem pismu koje upućuje Tesli iste godine, opet iz manastira, Laza Kostić je samo mogao da obavesti svog prijatelja o iznenadnoj smrti Lenke Dunđerski.
Beg u manastir
Krajem decembra 1895. Laza Kostić je ovako obavestio Teslu o smrti Lenikonoj.
"Dragi prijatelju, eto, to je Vaša nesuđenica! Vidite, koliko sam se skanjevao i lomio, dok nisam prekinuo, da vam ipak pošaljem onaj crni list. Meni je bila kao sestra. Kao što vidite, neće ni vaša biografija ostati bez romantike, najlepše al i najžalosnije. A ja sam ostavio ženu - još pre Lenkine smrti - upravo utekao sam od punica; imam ih dve. Sad sam opet u manastiru Krušedolu. Žena me zove kući. Sad se pogađamo. I to je romantika, je li? Sretan vam Božić i da Bog da, da u novoj godini postignete sve što ste naumili. Navek vaš prijatelj Laza Kostić."