Kajmakčalan: Čitav vek od velike pobede Srbije
Počast stradalim vojnicima odaće predsednik Srbije Tomislav Nikolić, uz prisustvo drugih visokih srpskih zvaničnika, a potom će položiti venac na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju i odati počast vojnicima stradalim u proboju Solunskog fronta, najavljeno iz ambasade Srbije u Skoplju.
Kajmakčalan je najviši vrh planine Nidže, na samoj granici Grčke i Makedonije. Ovaj, inače, teško pristupačni vrh, zbog strateškog značaja, bio je poprište izuzetno surovih borbi septembra 1916, u sklopu nastojanja da se probije linija fronta obrazovanog u zaleđu Soluna.
Kajmakčalan, koji je u to vreme bio granična kota Srbije prema Grčkoj, ušao je u istorijsku, pa i mitsku svest Srba, kao jedna od ključnih velikih bitaka, tokom borbi za povratak u porobljenu otadžbinu.
Pošto je srpska Vrhovna komanda, suočena s masivnim nadiranjem Nemačkih, Austro-Mađarskih i Bugarskih invazionih trupa, u poznu jesen 1915. odustala od ideje da se na Kosovu pruži odlučan otpor nadirućem neprijatelju, naređeno je odstupanje put Jadrana.
U gotovo nemogućim okolnostima, preko planinskih vrleti, povlačio se tada čitav državni aparat Srbije, vojska i brojni civili. Pod borbom, u uslovima surove zime, u bespućima, od borbi, gladi, potpune iscrpljenosti, bolesti, hladnočhe, stradale su desetine hiljada srpskih vojnika i civila.
Pošto saveznici nisu organizovali prihvat Srba južno od Skadra, kod San Đovani di Medua (danas Šenđin) i Lješa, odstupanje je nastavljeno na jug, put Drača, uglavnom pod ledenom kišom, preko gliba i mulja, razlivenih baruština, reka, u koloni po jedan. Iz Drača, francuski brodovi evakuisali su ih, najčešće pod okriljem noći u strahu od podmorničkih napada, tokom druge polovine januara 1916. godine, na Krf.
Prepolovljena srpska vojska oporavljena je potom, da bi se konačno, aprila 1916. našla u zaleđu Soluna. Obrazovan je novi, balkanski Solunski front. Srpska vojska je tako, u septembru 1916, posle 18 dana teške i neizvesne borbe na Kajmakčalanu, uspela da otvori "Kapiju slobode" i pobedonosno krene put svoje domovine.
Na volovskim kolima, po lošim putevima i nepovoljnim vremenskim uslovima, vojnici nisu poneli samo ponos i slobodu, već i uspomenu na veliku pobedu koja im je omogućila povratak u domovinu.
Od kamenja sa Kajmakčalana napravljen je jedan od najneobičnijih spomenika - osmatračnica koji se nalazi u Pionirskom parku u Beogradu.