Kameronu EU došla glave
Odluka je iznenađenje, ali i prirodna posledica političkog statusa čoveka čiji je politički brod udario u podvodnu stenu zvanu Evropska unija. Prošlog juna, Dejvid Kameron je, u hazardnoj igri koju mnogi nisu očekivali, predložio Britancima da izađu na referendum i kažu da li žele da i dalje ostanu u EU.
Uporedo sa raspisivanjem referenduma, uložio je sav lični politički kapital u lobiranje za ostanak zemlje u zajednici. I izgubio bitku.
Uporedo sa izgubljenim referendumom, Kameron je doživeo i poraz na nacionalno osetljivoj temi reorganizacije britanskog prosvetnog sistema, ali i kredibilitet u elektoratu i u vlastitoj konzervativnoj partiji, čije je kormilo morao da prepusti naslednici.
Zaradiće milione
Britanska štampa podseća da je na vreme bio upozoren da se ne upušta u apokaliptičke opasnosti Bregzita. Nije poslušao savete i sada mu predstoji proces u kome mu "prete" milioni funti. Njegovi memoari, recimo, vredeće šestocifrene sume; "preti mu" visoka međunarodna funkcija sa godišnjom platom od takođe šest i više cifara. U toj kolekciji miliona i milijardi, jedan od najvećih konkurenata mu je bivši politički protivnik i premijer, Toni Bler, koji je za vreme boravka na premijerskoj funkciji postao milioner, a po odlasku - milijarder.
Objašnjenje Kamerona da više neće biti poslanik, malo ko u Britaniji uzima kao verodostojno. Vrlo bi bilo teško, objašnjava on pred TV kamerama, "da ostane u parlamentu, a da pri tome ne bude velika nezgoda" (za premijerku Mej, sa kojom se inače ne slaže u krupnim političkim opcijama).
U tipično engleskom maniru, sama premijerka, lišena "remetilačkog faktora" u partiji i parlamentu, obasipa političkog "pokojnika" hvalospevima i želi mu prosperitetan život u političkoj smrti...
A pre samo godinu dana, Dejvid Kameron je stajao na stepenicama premijerske rezidencije u Dauning stritu 10 slaveći izbornu pobedu konzervativaca, prvi uspeh te partije od 1992. godine.
