Život posle razvoda
Vlada u Londonu priprema se za život Britanije posle Bregzita, za dugu bitku posle referenduma na kome su Britanci glasali za odlazak iz Evropske unije.
U Vajtholu teče debata visokih frekvencija sa pitanjem kako da se isposluje u predstojećim razgovorima sa Briselom "neki izlaz" Britanije iz Zajednice. Ishod pregovora zavisiće, ocenjuje se u Londonu, prvenstveno od spremnosti Nemačke i Francuske na kompromis. Berlin i Pariz već su za početak preneli britanskoj premijerki Terezi Mej da nikakve konsultacije o razvodu ne mogu da počnu dok London zvanično ne potegne član 50 Lisabonskog ugovora, koji reguliše proceduru izlaska jedne članice iz EU.
Vajthol još nije načisto kakav bi model budućih odnosa London želeo da ima sa Briselom, kada jednom Britanija napusti Uniju, izuzev što uverava briselske partnere da London ostaje veran "evroatlanskom duhu", što znači vernost NATO paktu i očuvanju slobodnog zajedničkog tržišta u Evropi.
U Londonu ovog trenutka nemaju ključ šta glavni igrači u Uniji, Nemačka i Francuska, misle o ovom zahtevu, izuzev što vlada veruje kako je "instinkt" Angele Merkel da ceo proces razlaza ne treba ubrzavati i da je za Berlin prioritet da sporazumni raskid bude "najmanje štetan" po EU. Dok se ovaj proces ne izvede, za sada je izvesno da Britanija definitivno odlazi i da će proces razlaza potrajati do iza Nove godine.
Bankarske brige
Paralelno, u londonskom Sitiju ostaje otvoreno pitanje da li će tamošnje banke imati "pasoš" da slobodno operišu unutar EU kada se jednom okonča brakorazvodna parnica London - Brisel. Biće lakše ako dođe do prijateljskog razvoda između londonskog "verolomca" i briselske "uvređene dame".
Naspram britanskog stava da "Bregzit znači Bregzit", Merkelova traži da Britanija mora da ostane aktivan faktor u evropskom sistemu bezbednosti (NATO).
Na upravo održanom sastanku Merkel - Mej u Berlinu na stolu su, po tumačenju britanskih medija, bile i dve kontradiktorne teme na kojima će se lomiti koplja u budućim razgovorima: zahtev Britanije da ima pristup Evropskom zajedničkom tržištu (posle razlaza) i istovremeno njen zahtev da se ograniči sloboda kretanja migrantima na prostoru Unije.
U Londonu se očekuje da će u pregovorima biti još teže sa Francuskom budući da preovladava utisak u Vajtholu i britanskom medijskom prostoru, da Fransoa Oland želi da "naplati što veću cenu Britaniji" za jeres napuštanja Unije.
Britaniji se upisuje u neoprostiv greh što je Bregzit na Ostrvu otvorio apetit drugima, posebno lideru francuskog Nacionalnog fronta, Marin le Pen, da i Francuska zatraži referendum - frenkzit o odlasku iz EU.
Pročitajte još:
* "Pozvala sam Mej u Berlin, baš se radujem"
* Merkel: Britanci, odlučite se!
* Merkelova: Britanci - hvala, doviđenja!
* Ona je očitala bukvicu Merkelovoj: "Rat sa Rusijom je poslednja opcija i potpuna ludost" (VIDEO)
