Odelo po meri krize
- Kao da dele džabe - primetila je Beograđanka, stalna mušterija ovakvih radnji koje niču kao pečurke posle kiše.
Ona i nije daleko od istine, jer do dobrih komada s etiketom poznatih zapadnih brendova Srbi stižu za evro, dva ili pet, a kapute i zimske jakne odvoje tek sedam, deset do 20 evra, odnosno desetostruko manje nego u buticima i tržnim centrima. Trgovci polovnom robom preuzimaju primat i od godinama "po jeftinoći" neprikosnovenih Kineza.
Ipak, srpski rečeno "druga ruka" nije samo za siromašne i to tvrde u ovim radnjama navodeći da su među mušterijama i imućni i poznate ličnosti, dok u ove radnje "o velikim praznicima" i raspustima "nagrne" i srpska dijaspora. Srbi u rasejanju, prema rečima Dejana Radovanovića, vlasnika dve zemunske prodavnice, kada dođu u zavičaj iznenade se kada otkriju koliko su prodavnice polovne robe dobre i pre svega jeftinije u odnosu na države u kojima žive. Isto je i sa stranim turistima.
Za mature i svadbe
- Dobra je prodaja u vreme maturskih svečanosti kada odlično idu svečane haljine, košulje i sakoi, a ljudi kažu i da su došli kod nas da se obuku, jer treba da budu gosti na veridbi, svadbi ili krštenju. Onda gledaju odnos cena i brendova, traže i da je dobrog kvaliteta, ali i da im odlično stoji - otkriva Ivana Momčilović.
- Uđu i krenu da kupuju na gomilu. Obično prepoznam dijasporce kad pričaju nemački, švedski ili francuski, pa ubace koju srpsku reč - kaže Radovanović koji koji pet godina posluje na veliko i malo, starom-novom garderobom, polovnim stolnjacima, jastucima, posteljinom....
Stranci koji posećuju Beograd su, prema njegovim rečima, fascinirani "jeftinoćom kvaliteta" i neretko ne izlaze dok ne napune kese odećom koja bi ih u njihovim sekend hendovima mnogo više koštala. Česti su, kaže, i kolekcionari najboljih serija najzvučnijih brendova.
Kolika je besparica Radovanović objašnjava činjenicom da se i u radnjama polovne odeće uzima na rate. Cene više nego pristupačne: za 100 dinara ili manje od evra su ešarpe, kaiševi, tri para sokni ili veš, a kada su rasprodaje, svi komadi odeće koštaju oko jedan do dva evra.
- Besparica se odrazila i na nas koji se bavimo ovim poslom jer su pre četiri-pet godina kupci ulazili i uzimali i po deset majica, a sada kupe jedva dve. Imamo i mušterije "na rezervaciju" garderobe koju naknadno plaćaju, a izlazimo u susret penzionerima koji nemaju dovoljno, pa drugu ratu plate kad stigne penzija - priča on.
U susret stalnim mušterijama, ako im zafali nešto para, izlaze i u jednom od beogradskih butika koji kao reklamu ističe ponudu kvalitetnije polovne robe poznatih svetskih brendova. Veći deo kupaca, prema njenim rečima, dovodi povoljne cene, ali ima i onih kojima je "markirana roba" pasija.
Pomoć ugroženima
- Besmislene priče da se može zaraditi bolest ovom garderobom idu od nekih uvoznika i tajkuna čija se roba zbog visokih cena ne prodaje. Mi radimo sa malo nošenom garderobom koja se pre ulaska u Srbiju steriliše. Prodajemo i odeću za decu, a pomažemo sa garderobom jedan dom za napuštene mališane - priča Radovanović i dodaje da je džakove ove odeće slao Obrenovčanima posle majskih poplava.
- Komadi odeće koje prodajemo su u startu deset evra, pa naviše, ali je neka haljina ili košulja poznate marke bila kao nova mnogo skuplja - kaže i ističe da su tokom nekoliko godina rada stekli stalne kupce koji znaju kada stižu "noviteti", pa žure da odaberu dok se ne rasproda.
Polovina mušterija je stalna, a ostali, kako objašnjava, dođu ili po preporuci, ili u prolazu primete ponudu u izlogu.
- Gužve su najveće u vreme sezonskih popusta od 30 do 50 odsto kada se pazari za dva, pet i deset evra, ali i o velikim praznicima, jer mnogi reše da časte sebe i bližnje - objašnjava naša sagovornica.
Koliko je sekend hend popularna u Srbiji, dokaz je i sve veći broj uličnih tezgi na kojima polovna odeća iz zapadnih zemalja, zamenjuje novu kinesku i tursku robu.
Pročitajte još:
* Ovo su Vladine mere za spas Srbije
* Bez izuzetaka: Nikoliću i Dačiću manja plata