Naše duhovno biće nestaje
- To je pre svega dobar film. Pošto sam već na dva festivala dobio nagradu publike, znači da komunicira dobro sa gledalištem. Drugo, tema filma, odnosno priča o mašinovođama je neobična i nepoznata ljudima koji sa interesovanjem prate njihov život pun tajni zanata. Publika otkriva koliko je to posao o kome se zapravo ne zna ništa - kaže Lazar Ristovski.
Uskoro će i beogradska premijera. Da li će film moći da vide i naši ljudi u dijaspori?
- Srpska premijera je zakazana za 14. septembar u Centru Sava, a naši ljudi u dijaspori i ostali zainteresovani su ga već videli na nekim festivalima. Film će igrati i na našem festivalu u Čikagu polovinom novembra, a pojaviće se i u Austriji i Nemačkoj. Te premijere organizuje naš distributer Art Vista.
O planovima ne govori
Vaša poslednja koprodukcija "S one strane" imala je dobar prijem kod publike. Da li nešto novo pripremate na tom planu?
- O novim planovima ne govorim. Nove planove ostvarujem, a kada se ostvare čuće se - kaže Ristovski.
Zašto ste se povukli iz pozorišta?
- Iz pozorišta sam se povukao jer nisam imao više povratnu energiju. Bilo je to pitanje opstanka.
Da li su vam i koliko iskustva i osobine likova koje ste tumačili pomogli u stvarnom životu?
- Pomažu oni meni, ali pomažem i ja njima. Ta iskustva koja glumac stiče igrajući razne likove obogaćuju njegovo biće i skraćuju puteve do saznanja, sazrevanje, obrazovanja. Ono što glumac preživi kroz jednu ulogu običnom čoveku treba ceo život. Mi glumci smo privilegovani, živimo i svoj i mnoge druge živote.
Kako je raditi film u Srbiji?
- Film se uvek teško pakuje. Nigde nije lako napraviti film, a u Srbiji je teže jer imamo malo para za kulturu, a samim tim i za film. Nacionalno biće se brani kulturom, a ne politikom.
Ne poštujemo sebe
Kakva je sudbina filma "Čarape kralja Petra"?
- Taj projekat koji sam sa Milovanom Vitezovićem spremao pet godina, na moje veliko iznenađenje nije naišao na razumevanje ni kod državnih ni kod kulturnih institucija. To objašnjavam samo nebrigom našeg naroda za sopstvenu istoriju i tradiciju, nepoštovanje samog sebe. A, ako se ne poštuješ ti, ko će te onda poštovati? - pita Ristovski.
Kako vidite stanje u srpskoj kulturi?
- Vidim ga - nikako. Muzeji zatvoreni, biblioteke se gase, domovi kulture se zatvaraju. To znači da naše duhovno biće nestaje. Dok se političari prepucavaju ko je pametniji i jači, kulturno biće srpskog naroda se gasi. Kada se za kulturu bude odvajalo 10 posto budžeta, onda ću verovati da neko ima ozbiljnu nameru da Srbija opstane u vremenu sveopšteg izumiranja, svega. Mi smo postali kapitalistička država, samo što narod o tome nije blagovremeno obavešten. Glasali smo za to, sada trpimo posledice. U razvijenim zemljama kakva je Nemačka postoje institucije koje štite građane i radnike. U Srbiji ne, jer smo mi tek u početnom obliku kapitalizma. Naši sindikati su produžena ruka države i političara.
Kakva su vaša iskustva s hrvatskim filmskim kućama?
- Saradnja Srbije i Hrvatske na kulturnom planu je primer kako bi dve države trebalo da sarađuju i na političkom. Moja producentska kuća Zillion film je sa hrvatskim Interfilmom napravila za četiri godine četiri igrana filma. Znači, razumemo se, ne mrzimo se, radimo zajedno i zajedno postižemo rezultate i na domaćem i internacionalnom planu.
