Beda oterala u smrt
- Dete mi se rodilo u mraku i, evo, u mraku je i završilo, a trebalo mu je samo za mesečnu kartu da bi mogao da završi školu. Stefan je imao samo 18 godina, a ja 18 godina u kući nemam struju. Verujem da je digao ruku na sebe samo zbog nemaštine i nemogućnosti da se s njom izborimo - govori neutešna majka Marija.
Drugi mladić otišao je uz oproštajno pismo, a veruje se da je neuzvraćena ljubav razlog zašto se Uroš Dikić (19) iz Nove Pazove bacio pod voz.
Beznađe koje ih je vodilo ka suicidu teško je razložiti u potpunosti, a njihove lične tragedije samo se naslanjaju na ranije slučajeve samoubistava koji ukazuju na sve prisutniju depresiju kod ljudi u Srbiji. Mladih, starih, čamotinja u duši ne bira.
Tragičan primer Grčke
Doktor Milivojević ukazuje na primer Grčke, gde se sa ekonomskom krizom povećao i broj samoubistava.
- Kada su krenuli sa ekonomskim merama štednje, kada ljudi koji su na računu imali novac nisu mogli da ga podignu, kada su penzionerima smanjenje penzije, došlo je do talasa samoubistava, i to često među najstarijim građanima. Kada su počeli nedostojno da žive, znatan broj njih je pre odabrao smrt. Čak je bilo i samospaljivanja, što je uvek i politička poruka.
Siromaštvo, neuzvraćena ljubav, ismevanje vršnjaka, porodično nasilje, opšta besperspektivnost, mogući su okidači za dizanje ruku na sebe. To bi svaki laik mogao da zaključi, ali se struka distancira od prenagljenih zaključaka jer svaka je ličnost za sebe, a samoubistva su, sa pshisomatskog aspekta, mnogo složenije pojave od onih na koje ih u prvi mah svode mediji.
Prag duševnog bola
Prag duševnog bola zbog nemaštine različit je kod različitih ljudi. Pre godinu i po dana pilot vojske Srbije Aco Petrović prekratio je sebi život zbog teške materijalne situacije. Bila mu je smanjena plata, ali on sa svojih 78.000 dinara plate nije mogao da nađe izlaz i otplaćuje kreditnu ratu za stan u iznosu od 300 evra.
Na drugoj strani, novine su pisale o osmočlanoj porodici iz Titela koja živi od 19.000 dinara socijalne pomoći, nakon što se otac ubio, ne videći kraj bede svoje porodice.
- Da bismo imali odgovor na pitanje da li je siromaštvo bilo okidač za nesrećnog mladića iz Mola, morali bismo znati mnogo više o njemu. Njegovo porodično stanje, strukturu njegovu ličnosti, da li je bio depresivan, sveukupne životne okolnosti. Priča je tragična, a siromaštvo bi svakako moglo biti jedan od elemenata koji su doveli do tragedije. Materijalna oskudica sigurno čini da druge okolnosti koje vode ka samoubistvu dođu još više do izražaja. Međutim, ne možemo biti isključivi, jer mnogi ljudi su siromašni, ali ne dižu ruku na sebe. Meni više liči na tešku adolescentsku krizu na koju, nažalost, niko nije reagovao - kaže psiholog Žarko Korać.
Da je samoubistvo posledica sadejstva raznih negativnih faktora, ukazuje i poznati psihoterapeut Zoran Milivojević.
- Neprihvatljivo veliki broj ljudi u Srbiji živi ispod egzistencijalnog minimuma. Mladi su posebno ugroženi, jer današnje generacije osećanje lične vrednosti povezuju sa statusnim simbolima. Koji mobilni telefon imaš, voziš li auto, kakvu garderobu nosiš... Posmatraju preko društvenih mreža druge koji se hvale slikama sa letovanja, dok se oni osećaju kao gubitnici koji nemaju šanse da idu napred, da nešto urade za sebe. I konačno, samoubistvo vrši onaj koji je siguran da mu nikada neće biti bolje - ukazuje Milivojević.
Prvi na evropskoj crnoj listi
Prošle godine, jedno istraživanje je ukazivalo da je Srbija je na prvom mestu na evropskoj listi po broju samoubistva i čak 11. na svetskoj listi. Domaći stručnjaci iz sfere psihologije napominju da je najveći problem ekonomsko stanje u samoj državi, ali ujedno i nedostatak perspektive, što je najčešće razlog mladima da sebi oduzmu život. Ističu, međutim, da nemaština nije direktan razlog za suicid, već da je to depresija koja je posledica, između ostalih faktora, i siromaštva.
Stefanova majka govori i o odsustvu sluha države za njihove nedaće. Nakon smrti supruga, bez ikakvih prihoda, ona i sin su živeli od socijalne pomoći. Mladićeva želja da završi za kuvara nije ispunjena jer je posle dve godine morao da prekine školovanje. Razlog: nije imao novca za autobusku kartu do Bečeja gde mu se nalazila škola.
- Išla sam na sve strane, u socijalno i kod predsednika opštine, gde se njegova sekretarica izvikala na mene zato što nisam dete poslala u Adu u školu. Jednostavno, ta godina mu je propala i prekinuo je školovanje. Nisam mogla da dobijem za njega ni stipendiju, ništa - žalila se majka Marija.
Postavlja se, neminovno, i to pitanje: šta je sredina učinila da pomogne?
- Kako je moguće da opština nije mogla da pomogne, da nije bilo nikoga u školi da se pokrene neka akcija, da dobije neku stipendiju... To je skandalozni deo priče i za to nema nikakvog opravdanja. Srbija je u celini siromašna država, ali u tom siromaštvu postoji veće i manje, i tamo gde je ono najveće država, odnosno opština je dužna da pomogne - primećuje profesor Korać.
