Ovaj tajni sporazum je gori i od TTIP-a

Mnogo manji broj ljudi je uopšte čuo za Sporazum o trgovini uslugama (TISA) iako je neke njegove elemente objavio u više navrata sajt “Vikiliks” i tako otkrio mnoge sporne detalje.

Kritičari sporazuma upozoravaju da bi ljudi trebalo da protestuju i zbog njega.

TISA sporazum podržavaju neke od najvećih svetskih korporacija kao što su “Microsoft”, “Google”, “IBM”, “Walt Disney”, “Walmart”, “Citigroup” i “JP Morgan Chase”.

Cilj TISA sporazuma, koga su inicirale SAD,  jeste liberalizacija svetske trgovine uslugama.

Međutim, sporazum, između ostalog, predlaže mogućnost privatizacije svih javnih službi, čime bi svetske korporacije mogle da preuzmu kontrolu nad ekonomijom u državama, i tako predstavlja pretnju demokratskoj suverenosti, kažu kritičari.

TISA može imati globalne posledice

- Porazom TTIP možemo ostvariti pirovu pobedu, ako dopustimo da prođe TISA - upozoravaju aktivisti grupe “Global Justice Now”.

Kao i o TTIP i o TISA se  pregovara u tajnosti iako bi i taj sporazum mogao da ima ogromne posledice na države koje ga potpišu.

Dok je TTIP sporazum između SAD i EU, oni koji stoje iza TISA imaju globalne ambicije jer sporazum uključuje većinu svetskih velikih ekonomija.

Oko 50 država, među kojima su razvijene države kao što su SAD, Kanada, Australija, Japan, zemlje EU, ali i pojedine slabije razvijene države kao što su Pakistan i zemlje iz Južne Amerike, učestvuju u pregovorima.

Rusija i Kina su jedine velike ekonomske sile koje ne učestvuju u pregovorima o TISA.

Sporazum pretnja javnim službama

Prema izveštaju "Global Justice Now“, sporazum bi mogao da dovede do razvoja "kazino kapitalizma“ tako što će podriti finansijske regulacije osmišljene da spreče ponovo javljanje ekonomske krize iz 2008. godine.

- Sporazum je osmišljen tako da predstavlja pretnju konceptu javnih usluga. To je turbo-privatizacioni pakt, zasnovan na ideji da vlade, umesto da služe javnom interesu, treba da se sklone sa puta i omoguće korporacijam da se bave time. Mi se brinemo da bi TISA mogla da uvede klauzule koji bi sprečili vlade da kontrolišu javne servise i pređu preko regulacija koje su uvele banke nakon finansijskog kraha - kaže Nik Dirden, direktor  "Global Justice Now“.

Kako je rekao, mnogi Britanci su glasali za izlazak iz EU baš da bi preuzeli kontrolu nad svojom ekonomijom, ali ovim sporazumom bi je praktično stavili u ruke korporacija.

- TISA je pretnja javnim službama. Od poštanskih do zdravstvenih, TISA bi mogla da dovede do privatizacije i osigura da velike multimacionalne kompanije donose odluke o javnom zdravlju, prosveti i komunalijama - kaže Dirden.

Nemoguće poništiti privatizaciju

Kako je rekao jedna od najproblematičnijih klauzula kaže da ako se neki javni servis privatizuje, biće gotovo nemoguće poništiti privatitaciju čak i ako ne bude uspešna.

Još jedna klauzula kaže da se ne mogu uvesti nove regulative koje bi domaćim kompanijama dale prednost u odnosu na strane.

Zajedno ove klauzule znače da će biti mnogo teže budućim vladama da renacionalizuju železnicu, na primer.

TISA je predstavlja problem i za radnike, koji odlaze da rade u drugim državama, jer će biti klasifikovani kao "nezavisni pružaoci usluga“ što znači da za njih neće važiti minimalna zarada, niti će moći da se učlanjuju u radničke sindikate.

Takav sistem važi u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru gde su mnogi opisali uslove zaposlenja kao bliske ropstvu.

Sporazum bi mogao da ugrozi i napore u borbi protiv klimatskih promena i spreče vlade da daju prednost obnovljivim izvorima energije u odnosu na fosilna goriva.