Pitanje koje je Bošnjake smrtno uplašilo, a Hrvate ostavilo ravnodušnim

Sve je počelo u novembru 2015. godine kada je Ustavni sud BiH glasovima sudija Bošnjaka i troje međunarodnih sudija odlučio da je 9. januar, kao Dan Srpske - neustavan.

Tada je naložena izmena Zakona o praznicima RS, iako je u njemu jasno naglašeno da Dan Republike nije verski, nego republički, sekularni praznik, u znak sećanja na taj dan 1992. kada je Skupština srpskog naroda u BiH proglasila Republiku srpskog naroda, iz koje je nastala sadašnja Republika Srpska.

Zabrana u distriktu

Sve političke partije sa sedištem u RS u startu su odbacile Odluku Ustavnog suda BiH, a Narodna skupština RS je u zakonskom roku Ustavnom sudu BiH podnela zahtev za preispitivanje odluke, koju je nazvala političkom.

U međuvremenu, poslanici svih srpskih partija su jednoglasno podržali raspisivanje referenduma, što su bošnjački političari u RS pokušali da ospore, ali je Ustavni sud Srpske odlučlio da referendum ne vređa vitani nacionalni interes nijednog naroda.

Sada bošnjački političari od predstavnika međunarodne zajednice u BiH, ali i od Ustavnog suda BiH, očekuju da spreče referendum.

Centralna izborna komisija BiH još nije odlučila da li će i kada dostaviti birački spisak Komisiji za provođnje referenduma u RS, pa se još ne zna precizan broj potencijalnih glasača. Međutim, na opštim izborima pre dve godine pravo glasa u Srpskoj imalo je 1.243.265 glasača, uključujući i one u Distriktu Brčko, gde je supervizor zabranio održavanje bilo kakvog referenduma.

Zbog toga vlast RS traži način kako da i Brčacima omogući da glasaju na referendumu koji bi trebalo da košta oko 1,4 miliona KM.

Referendum u funkciji lokalnih izbora

Mada su svi srpski političari podržali izjašnjavanje građana, ubeđeni su da će on politički najviše da koristi Miloradu Dodiku i SNSD, zbog čega je, navodno, i zakazao referendum neposredno pred lokalne izbore u RS i BiH.

Bošnjaci su najavili bojkot referenduma, hrvatski političari u RS su se izjasnili da on ne vređa njihov nacionalni interes, a ishod glasanja Srba je izvestan – očekuje se gotovo apsolutna podrška proslavi 9. januara kao Dana Republike.

S tog aspekta, referendum nije bio ni neophodan, zbog čega su Bošnjaci ubeđeni da on ima drugi cilj - da bude probni balon za neke sledeće referendume u Srpskoj, pa i za onaj o nezavisnosti.

Međutim, mnogo je realnije to da je Dodik raspisivanjem referenduma u Narodnoj skupštini RS deo političkih pritisaka iz Federacije BiH i dela međunarodne zajednice, sa sebe, prebacio na poslanike i ostale partije u RS. Tako je stvoren širok front vlasti i opozicije u odbrani 9. januara, što nije bio slučaj prilikom ranijeg raspisivanja referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, 2011. godine, koji nikad nije održan, jer ga je Dodik stopirao.

Igra nadmudrivanja

Takođe, vlast u Republici Srpskoj tvrdi da je referendum o Danu Republike neophodan kako bi se snažno odgovorilo na stalno otimanje nadležnosti RS. Ubeđeni su da, nakon osporavanja 9. januara, sledi osporavanje i samog imena Republike Srpske.

U svakom slučaju, nakon referenduma poslanici Narodne skupštine RS moraju da se pozabave odlukom Ustavnog suda BiH. Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić predlaže da RS samo izmeni Zakon o praznicima i umesto Dana Republike, upiše dan državnosti. U slučaju da i to bude osporeno, Ivanić smatra da treba redom navoditi dan samostalnosti, dan nezavisnosti... Tako bi nastala igra nadmudrivanja sa Ustavnim sudom BiH i bošnjačkim političarima, a Srpska se ne bi odrekla proslave 9. januara.

Kakav god ishod bio, pokušaj osporavanja Dana Republike Srpske i odgovor u vidu referenduma u politički život BiH uneo je nove nacionalne sukobe, koji običnom svetu ne donose ništa pozitivno.