Ekološka bomba nadomak Beograda
Zato, kaže, ovakva ekološka bomba lebdi nad dvomilionskim Beogradom, a preti i šire.
- Medicinski radioaktivni otpad iz zdravstvenih ustanova, skeneri, rendgeni, stari gromobrani, pa i razni materijali iz drugih naučnoistraživačkih institucija koji se skladište u Vinči predstavljaju opasnost jer nam generalno institucije nisu na zavidnom nivou zaštite, pa bi država morala da finansira te ustanove kako ne bi došlo do incidenata koji bi uticali na zdravlje nacije - kaže Karić komentarišući napise o javašluku u ovoj oblasti.
Novi hangar za otpad
- Vršimo stalno provere koje pokazuju da je sve sigurno i bezbedno. Niko u NOS-u ne spori da je hangar za skladištenje star, ali da je dovoljno bezbedan govori i to što je Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja dozvolila da u njemu bude otpad. Brza selidba tog radioaktivnog materijala u novi hangar dodatno će osigurati bezbednost - objasnila je Nataša Lazarević.
On je potvrdio medijske priče o ugroženosti kontrole nuklearnog otpada sladištenog u Nuklearnom institutu Vinča, kao i činjenicu da Srbija nema nijednog inspektora za nuklearnu sigurnost.
Takođe i da preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje se brine o otpadu, već pet godina unazad ima v. d. direktore. Naš sagovornik ističe da se država, nažalost, kao i u slučaju majske poplavne katastrofe pre dve godine, bavi posledicama, a ne uzrocima i da takva situacija u zemlji traje godinama unazad.
- Ide se onom, neće se to nama desiti, a kada se dogodi, posledice su i tri puta veće od onih koje bismo imali da se reagovalo preventivno - objašnjava Karić.
Činjenicu da se o novom hangaru za skladištenje otpada samo priča skoro 10 godina, Karić karakteriše kao pitanje svesti, a ne vlasti jer, kako kaže, vlasti su se menjale, a situacija ostala ista.
V. d. direktora NOS-a Dalibor Arbutina, uz opasku da je stari hangar bezbedan, otkriva da je izgrađen novi, pa se, kako je najavio za "Vesti", u prebacivanje radioaktivnog otpada kreće se već ove godine.
- Radimo sada ono što više od 40 godina unazad nije rađeno, a u saradnji sa Evropskom komisijom i Međunarodnom organizacijom za atomsku energiju - pojašnjava Arbutina najviše standarde prema kojima se skladišti radioaktivni otpad.
On je naglasio da nekoliko desetina merenja radioaktivnosti koja sprovode konstantno najstručniji timovi pokazuju da je situacija u Srbiji na ovom planu potpuno bezbedna.
Iz stručnog ugla, dr Nataša Lazarević, rukovodilac Sektora za radijacionu i sigurnosnu zaštitu životne sredine, demantuje bilo kakve probleme u merenju radijacije.
Nema povećanog zračenja
U Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja uveravaju nas da je situacija bezbedna i pod kontrolom.
- Da ima bilo kakvog razloga, mi bismo alarmirali javnost i u ovom i u drugim domenima. Nije se desilo ništa zabrinjavajuće u dužem periodu unazad, a gama zračenje koje merimo je u granicama. Agencija je transparentna u pogledu informacija i svako može da uđe na naš sajt i da pročita podatke o tome - kažu u ovoj Agenciji.
- Imamo dva sistema, jedan za ranu najavu, odnosno praćenje vrednosti za celu Srbiju i drugi lokalni na samoj teritoriji Vinče. Vrši se stalno merenje i ako bi došlo do povećanja radioaktivnosti ne samo kod nas, već i u susednim zemljama poput Bugarske i Mađarske, alarm bi proradio. U skorije vreme nije registrovan nijedan akcident ni kod nas ni u okruženju - kaže Nataša Lazarević.
Uvesti i kontrolu granice
- Zeleni Srbije se zalažu da država na granicama zemlje dobro proveri radioaktivnost svega što ulazi na našu teritoriju, poput mermera, granita, ali i raznih materijala za enterijere i eksterijere - otkriva Ivan Karić.
On podseća na činjenicu da je veći deo nuklearnog otpada iz Vinče transportovan 2010. u Rusiju.
- To je bio dobar potez jer su lopovi mogli da ukradu neke radioaktivne materijale. To ne bi imalo posledice kao one kada dođe do zhavarije nuklearne elektrane, ali svakako da bi moglo da nanese štetu - kaže on.