I medalje truju politikom
U Srbiji koja već ima jednu otcepljenu pokrajinu, takve čestitke nisu shvaćene samo kao puki lokalpatriotizam. Otud i ne čudi što su i po društvenim mrežama i u delu medija osuli paljbu na direktora Demokratske stranke Amira Bislimija i Jovanu Balašević, ministarku u vladi u senci Bojana Pajtića. Osvajanje prve, i to zlatne medalje za Srbiju u Riju, ovo dvoje funkcionera opozicionog DS-a su pozdravili kao medalju za Vojvodinu.
"Čestitamo, Davore, i Vojvodina dobila medalju", napisao je na Tviteru Bislimi.
"Biće to prva medalja za severnu srpsku pokrajinu!", tvitovala je Balaševićeva.
Navija za "severnu pokrajinu"
Amir Bislimi nastavio je da tvituje, ali sada posle brojnih kritika, sa još većom dozom ironije. U tom duhu je prokomentarisao i utakmicu Vojvodine sa holandskim fudbalskim klubom u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
"Strah me da kažem da navijam za Vojvodinu u ovoj utakmici iako sam grobar. Sutra će biti da cepam Srbiju. Navijam za FK Sev. Srp. Pokrajina", napisao je direktor DS.
Da se ne bave politikom, i to u stranci koja je do juče bila na vlasti, možda bi se moglo i poverovati u njihovu političku naivnost i odsustvo bilo kakve zadnje namere da se provocira.
U slučaju Davora Štefaneka, zlatnog rvača iz Subotice, ta vrsta političke zloupotrebe, bez obzira na to u koje svrhe, posebno je apsurdna. Štefanek se ne samo ponosno kitio srpskom zastavom nakon pobede u finalu i pevao himnu, već je dizao i tri prsta, gest koji se, recimo, u Hrvatskoj, pripisuje asortimanu srpskih provokacija.
Balaševićeva tvrdi da je njen tvit, čestitka Vojvodini, pogrešno protumačen.
"Ja se samo radujem što Vojvodina ravnopravno doprinosi ukupnom broju medalja...", nastavila je da tvituje ćerka poznatog kantautora Đorđa Balaševića.
Nastojanje da se kritičari svrstaju u one koji ne razumeju ironiju i deo su zatucanih nacionalista, Jovana Balašević je nastavila novim tvitom kada je kajakaškom dvojcu Milenku Zoriću i Marku Tomićeviću, osvajačima srebrne medalje čestitala prema gradovima iz kojih potiču: "Medalje za Bečej i Bačku Palanku."
Ako se tako odnose pojedini domaći političari, nije začudno što su u susednoj Hrvatskoj, recimo, prvu medalju za Srbiju najavili etničkim poreklom laureata.
"Jedinu olimpijsku medalju za Srbiju osvojio Hrvat", naslovili su u hrvatskom "Jutarnjem listu" Davorovo zlato. Istine radi, odmah su dodali i njegov citat: "Srbija je moja država."
Pročitajte još:
* Patriotizam u Riju umesto u Briselu
* Ko je Davor Štefanek? Život ga nije mazio, a sada mu se Srbija divi i klanja
* Sramotno: Index.hr predstavio Štefaneka kao Hrvata nacistu
Nešto ranije, pre nego što su počeli da osvajaju olimpijska znamenja, sportisti su i od zvanične politike bili izloženi neprijatnostima. Kada je džudistkinja sa Kosova u prvim danima Olimpijade osvojila zlato, od ministra za sport Vanje Udovičića dobili su preporuku da se ne intimiziraju previše sa sportistima sa Kosova i da ne budu zajedno sa njima na pobedničkom postolju!
Te vrste "patriotizma" koju je sugerisala iz Beograda, aktuelna srpska vlast se nije pridržavala kada je sela za pregovarački sto sa predstavnicima otcepljenog Kosova, među kojima je bio i Hašim Tači, sa podebelim dokazima u srpskom tužilaštvu za teške zločine u okviru zloglasne Dreničke grupe, kojoj je pripadao sadašnji predsednik Kosova.
Jugonostalgija na sportski način
Hrvatska šampionka u bacanju diska iz Rija Sandra Perković prijatno je iznenadila jugonostalgičare izjavom da joj je žao što se Jugoslavija raspala.- Bili bismo najjača sila, imali bismo više medalja od Nemaca, Rusa... Ali možda smo se i razišli da bismo mogli što više medalja da osvojimo, svaka zemlja pojedinačno. Kad se sve stavi na gomilu, opet smo najjači - rekla je ova sjajna sportistkinja.
Te njene reči su odmah izazvale hrvatske medije da se presabiraju i konstatuju kako je Hrvatska ipak osvojila najviše znamenja, posebno zamerajući što Srbija kao pravna naslednica Jugoslavije sebi pripisuje olimpijska znamenja iz vremena SFRJ.