Poljupci za premijera
A šta nas je to dočekalo? Kompletan cirkus na samom startu. Sve je počelo igrom izdržljivosti. Vučić čita ekspoze šest sati, a ispod oka merka ko je među njegovim ljudima najhrabriji, najizdržljiviji. Da "najbolji među najboljima" neće posustati, to smo već znali, a i on je to znao. Samo se plašio da ne izda neko od njegovih. A onda je mlađani Martinović, koji je onomad na prvoj sednici Skupštine u raspravama "pokorio" Šešelja i Sandu, pogledao u telefon. Nije to promaklo premijeru, pa je opomenuo svog pulena rečima da ga vidi na monitoru, te da se mane telefona. I onda je počela rasprava, veoma važna za dobrobit naroda srpskog.
Pročitajte još:
* Ima neka tajna veza: Vučić i lezbijka
* Vučić: Martinoviću, ne gledaj u telefon, vidim te!
Naime, kad je Vučić opomenuo Martinovića, Šešelj mu je dobacio "klempo". A ona je Alek održao lekciju vojvodi, da nije bitno kako izgledaš, već da si stručan, vredan, radan. Sve je strpljivo saslušao Šešelj, pa ponovio da nije rekao da su poslaniku SNS-a klempave uši, već da je "klempo". Imali su nekadašnji istomišljenici još verbalnih rasprava, nisu tu stali.
Kad je shvatio premijer da već dugo izlaže, te da će, ako tako nastavi svi biti tu i do jedan posle ponoći, Šešelj mu je rekao da ne brine, jer su svi došli spremni, opremljeni pelenama. I ovo je razljutilo mandatara, koji je poručio svom "političkom ocu" da mu pelene nisu potrebne, ali da će ih njemu obezbediti ako je potrebno. Eto, ako ste se radovali povratku Šešelja u poslaničke klupe, kao što možete da vidite, vašar je već počeo.
A onda su ljudi koji će u naredne četiri godine izglasavati Vučićeve, a odbijati opozicione zakone i odlučivati o sudbini naroda, raspravljali o tome je li u redu tvitovati dok traje sednica, da li je ispravno da neko napusti skupštinsku salu dok premijer izlaže, o tome kako je premijer u Vladu i Skupštinu uveo čitavu ergelu konja, te o tome da li će Vučića pamtiti kao Merkelovu i Putina, ili kao Kaligulu i Nerona...
Znači, ako ste se uželeli rijalitija, stigao je novi. Gori i od Farme, i od Parova. Dobro, svi smo očekivali cirkus, ali baš ovoliki? I to na samom startu? Posle svega, Skupština je izglasala novu Vladu, a Vučić je građanima obećao da će ista raditi marljivo, pošteno, odgovorno i u interesu građana. Još jedna bajka. A ako se po jutru dan poznaje, ne piše nam se dobro.
Jer eto, premijer je izlagao šest sati, a da li neko pamti šta je sve rekao? I da li je nekog briga?
Šta je i mogao da kaže? Da obećava kule i gradove možda? To smo već dobili - pa niče nam Beograd na vodi, a krasiće ga velelepna kula usred tog grada. Da nam kaže da će biti bolje za dve, do tri godine? Verovatno je i njega već sramota da svake godine od 2012. to isto govori. Da poruči da ćemo uskoro biti najbolji u Evropi? Neka malo pogleda oko sebe, ali stvarno da pogleda. I neka ne gleda tamo neke brojke kojima neprestano maše, a koje mu govore koliko smo mi to napredovali... Neka pogleda svoj narod, ljude koji traže posao, siromašne kako tumaraju ulicama moleći za koricu hleba, mlade koji beže iz Srbije jer nemaju čemu da se nadaju...
Možda bi svi to i trebalo da uradimo. Kad već nismo pametno izabrali, i spremni smo da isti scenario ponovo gledamo, možda bi trebalo da se svi spakujemo i odemo negde. Jer, kad je negde SNS najbolja opcija, nema tu sreće. Počeli smo da ličimo na južne komšije. Oni imaju Mila, mi Vučića. A kad smo već osuđeni na takve, možda bi trebalo da im svima, kao što je to uradio poslanik Đorđe Vukadinović, pošaljemo poljubac i napustimo objekat.