Hrvatima smeta i Đinđić
Deo Hrvata iz ovog sela se pobunio zašto ovo obeležje pokojnom srpskom premijeru mora da se nalazi "na katoličkoj zemlji". Tokom pregovora oko otvaranja spomen-sobe, protivnici realizacije ovog projekta su galamili, pretili i kritikovali hrvatskog sveštenika Marka Oršolića i goste iz Srbije.
Oršolić je pokušavao da objasni Hrvatima povratnicima u mestu Tišina da oni nisu razumeli njihove namere.
- Ponašanje Hrvata iz Tišine je kabadahijsko, i Kuća mira nije to, nego kuća nemira. Ovo je tužno, žalosno i sramotno. Ni Kuća mira, ni Spomen-soba Zoranu Đinđiću, neće biti u Tišini već na drugoj lokaciji, negde u gradu Šamcu - rekao je Oršolić.
Žarko Korać je ukazao da je tragično ubijeni premijer Srbije bio predstavnik neke druge Srbije.
- Ljudi koji su sprečili otvaranje spomen-sobe ili ne znaju ko je bio Zoran Đinđić ili pripadaju nekom drugom svetu. Ceo region mora da se menja, a ljudi moraju da se uče toleranciji i moraju znati da se sa razlikama može živeti - poručio je Korać.
Članovi Internacionalnog multireligijskog i interkulturalnog centra, koji su organizovali otvaranje spomen- sobe, odlučili su da prekinu rad Kuća mira.
Šamački koreni
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. Šamcu. Bio je lider DS, 1997. kratko gradonačelnik Beograda i predsednik Vlade Srbije od 2001. do 2003. Dobitnik je nemačke nagrade Bambi za 2000. s područja politike, a 2002. u Pragu nagrade Fondacije Polak za doprinos u razvoju demokratije u Srbiji.