Osmanska senka nad Balkanom
Zemlje Balkana sada se pitaju da li će Erdogan, nakon što se obračuna sa "mangupima u domaćim redovima", sa dodatnom žestinom krenuti i u širenje turskog uticaja na prostorima bivšeg Osmanskog carstva. Uostalom, nije tajna da on već godinama "jaše" na talasu neosmanizma i da mu sve češće "izleti" da je "Kosovo Turska, a Turska Kosovo" ili da je BiH dobio u amanet od rahmetli Alije Izetbegovića.
Kako se širi turski uticaj na Balkanu
- investicijama
- kroz obrazovni sistem
- finansiranjem kulturnih objekata naslonjenih na Ankaru
- izgradnjom i obnovom džamija (Turska bila najveći donator u obnovi Ferhadije u Banjaluci)
Nekadašnji ambasador BiH u Turskoj Zlatko Dizdarević uveren je da će od Erdoganove dodatne sile "Balkan zaboleti glava"!
- I dosadašnja Erdoganova ambicija u pogledu Balkana bila je prilično opasna, imajući u vidu, pre svega, Bosnu i Hercegovinu. On i njegova spoljna politika su, uostalom, izdefinisali tu osu i liniju Albanija - Kosovo - BiH - Sandžak kao svoju interesnu sferu - izjavio je Dizdarević za Radio Slobodna Evropa.
Privatna škola i u Beogradu
Pokret Hizmet, iza kojeg stoji verski vođa Fetulah Gulen, razvio je ne samo u Turskoj, već širom sveta svoj uticaj i to kroz versko-obrazovne institucije. Kako je Erdogan proglasio Gulena glavnim kreatorom neuspelog puča, Ankara sada zahteva da se otkaže gostoprimstvo Gulanovim obrazovnim centrima kojih, po nekoj računici, ima u čak 150 država! Takav zahtev već je isporučen vlastima u Kambodži, pa neki smatraju da je pitanje dana kada će se po tom pitanju Turska obratiti i Srbiji. Naime, u Beogradu već četiri godine radi privatna Osnovna škola "Bejza" čiji direktor, prema pisanju "Politike", demantuje vezu sa Gulenom, ali priznaje da je školu otvorio nadahnut njegovim učenjem.
Ima i suprotnih mišljenja koji polaze od toga da će Erdoganovo okretanje Rusiji, nakon što se nedavno u telefonskom razgovoru izvinio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu zbog rušenja ruskog aviona i ubijanja pilota, ograničiti Turskoj manevarski prostor na Balkanu jer u tom delu Evrope i Moskva ima svoje interesne zone.
- Ako se Erdogan okrene Rusiji, Turska više ne bi sa SAD mogla da radi na centralizaciji BiH. Za Srbiju bi se možda otvorila mogućnost i da na severu Kosova dobije dodatni prostor - procenjuje analitičar Dragomir Anđelković.
Vlada Srbije pomno prati
I tehnička vlada u Beogradu razmotriće novonastalu situaciju nakon što je u Turskoj uvedeno vanredno stanje. Prema najavi državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Veljka Odalovića, verovatno će se obaviti konsultacije na državnom nivou i u toku dana izaći sa "određenim izjavama".
Slobodan Janković, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nije saglasan ni sa jednim od ova dva stanovišta. On pre svega polazi od toga da u ovom trenutku nije izvesno da će na kraju Erdogan izaći kao pobednik u obračunu sa domaćim protivnicima, a njih je na svim stranama - od sekularista, vojske, Gulenovih pristalica do Kurda.
- Turska ulazi u razdoblje nesigurnosti i unutrašnjih obračuna i neće imati vremena da se bavi nama. Prvo mora da počisti u svojoj kući, a pitanje je da li će na kraju Erdogan ostati na vlasti - kaže Janković za "Vesti".
Hizmet širom regiona
Radio Slobodna Evropa tvrdi da i na Kosovu i Metohiji deluje mreža škola, fakulteta i vrtića iza kojih stoji Gulenov pokret. Reč je, pre svega, o privatnim osnovnim i srednjim školama "Mehmet Akif" koje rade u Lipljanu, Prizrenu, Đakovici... Ove škole pohađa više od 1.500 učenika. Veruje se i da posrednu ili idejnu vezu sa učenjima Fetulaha Gulena imaju i pojedine humanitarne i obrazovne organizacije u Novom Pazaru. U BiH sa Gulenom se povezuje 15 obrazovnih institucija "Bosna Sema", mada predstavnici ove organizacije odbacuju bilo kakvu povezanost škola u Sarajevu, Bihaću, Zenici, Tuzli i Mostaru sa pokretom Hizmet.
Što se tiče mogućeg povlačenja sa Balkana pred Rusijom s kojom Erdogan mora da sklopi pakt, jer je previše frontova otvorio, pa i sa SAD, Janković odgovara da Moskvu primarno zanima prostor bivšeg SSSR, dok je na Balkanu interesuje energetika i sprečavanje širenja NATO.
- Upravo u oblasti energetike se poklapaju interesi Turske i Rusije - dodaje Janković.
O tome se juče oglasio i Nenad Popović, lider Srpske narodne partije, članice vladajuće koalicije u Beogradu i otvoreni ruski lobista na srpskoj političkoj sceni.
- Vidljiv napredak u normalizaciji odnosa između Rusije i Turske otvara prostor da ponovo bude aktiviran plan o izgradnji gasovoda Južni tok 2, koji bi, preko teritorije Turske, dopremao gas iz Rusije u Evropu - optimista je Popović.
On je uveren da energetska bezbednost Srbije "spada u sam vrh prioriteta nacionalne bezbednosti i zaštite državnih interesa". Drugim rečima, moglo bi se zaključiti da bi zajednički ekonomsko-energetski interes Moskve i Ankare mogao da olabavi pretenzije Erdoganove Turske na obode nekadašnjeg Osmanskog carstva.
