Lazanski: Kako obuzdati Putina?

"U aprilu 2002. Pentagon je saopštio da će od 1. oktobra te godine celokupna teritorija Ruske Federacije biti zona odgovornosti američkih snaga u Evropi. U saopštenju izdatom tim povodom kaže se da će Evropska komanda, čiji se štab nalazi u Štutgartu, uzeti pod svoju kontrolu i Kaspijsko more", analizira Lazanski i dodaje:

"U to vreme između NATO-a i Rusije vladali su relativno idilični odnosi, formula '19 plus 1', odnosno 'Savet NATO plus Rusija', pa je geopolitičko prekrajanje čitavog postsovjetskog prostora u ruskim medijima propraćeno tada krajnje šturo i preko volje".

"I pre događaja na Krimu 2014. NATO je, dakle, započeo intenzivnu modernizaciju vojne infrastrukture u baltičkim članicama, u Poljskoj i u Rumuniji. Krim se dogodio u poslednji trenutak za Rusiju, NATO je već počeo sa delimičnim razmeštanjem vojno-pomorske infrastrukture na tom prostoru kroz kupovinu tada ukrajinskih vojnih objekata.

A onaj ko kontroliše Krim kontroliše Crno more, posredno i kaspijski naftno-gasni basen, ima kontrolu Pridnjestrovlja, a time delimično i Moldavije, ima i kontrolu Kavkaza. Ukratko, strategijski drži južni bok Rusije", smatra poznati analitičar, a prenosi "Politika".

"U Varšavi se potvrdila nova linija 'gvozdene zavese' u Evropi, od Baltika do Crnog mora i Sirije. Od vremena kad se u Moskvi nisu nešto brinuli o bivšim saveznicima iz Varšavskog pakta koji ulaze u NATO, do samita u Varšavi, svet se promenio. Ako je kroz NATO Francuska težila reinkarnaciji, Nemačka iskupljenju, SAD kontroli celog sveta, Rusija je bila i ostala glavna vojna tema NATO-a", tvrdi Miroslav Lazanski.

"Ne zaboravimo, nijedna država, nijedna državna zajednica ne može sebi da priušti beskonačne vojne intervencije. Jednostavno ne proizvode dovoljno vojnika za to. Ni SAD, ni EU", zaključuje Lazanski, a prenosi "Politika".