"Srbi, ne znate šta imate, čuvajte Vojvodinu“

Slovenački ministar poljoprivrede svoje ministarstvo naziva ministarstvom hrane, oni se trude da prate politiku EU, ali i da postavljaju trendove.

Židan je novinarima iz Srbije koji su posetili njegovo ministarstvo u organizaciji NLB grupe, rekao da Slovenija trenutno izveze 25 odsto hrane koju proizvede, kao i da će slovenački seljak ove godine prodati sve što ima jer je mnoge opustošio aprilski mraz.

Kaže da je njihovo glavno tržište uvek domaće, ali da šta god radili ne mogu da imaju dovoljno povrća, zbog čega moraju dosta da uvoze. U tome vidi mogućnost bliže saradnje sa Srbijom, koju smatra bliskim regionalnim partnerom.

Ističe dobru saradnju sa našom ministarkom poljoprivrede Snežanom Bošković Bogosavljević i kaže da bi voleo da je vidi i u novom sastavu Vlade.

Ključ u tehnologiji ne u subvencijama

Na pitanje koji je recept uspešnog crpljenja novca iz EU fondova, na šta je odgovorio da je poenta biti dobar đak.

Ipak, misli da se do sada previše govorilo o novcu.

- Osnova dobre proizvodnje nisu subvencije već tehnologija. Mi ćemo mnogo više raditi na terenu i pričati sa seljacima. Subvencije jesu bitne, dobre, ali su kao aspirin – ako ih uzmeš, ne razmišljaš šta će biti - kaže Židan.

Prema njegovim rečima, Slovenija ima pod subvencijama 470.000 hektara obradivog zemljišta. Od toga je devet odsto pod organskom proizvodnjom, a cilj države je da radi na tome kako bi se taj procenat popeo na 20 odsto.

Potrebno ukrupnjavanje gazdiinstava

Međutim, ističe da je potrebno raditi na udruživanju, ukrupnjavanju gazdinstava i edukaciji.

Država, kaže on, planira da radi na tome da pomogne organsku proizvodnju tako što će osnivati agrobanke, za sada im važnu ulogu igra i NLB banka koja je u državnom vlasništvu.

Od 75.000 gazdinstava koliko ih ima u Sloveniji, 3.500 je tzv. ekoloških, odnosno onih koja se 100 odsto bave organskom proizvodnjom. 15 odsto njih su klijenti te banke, od toga je pet odsto onih koje kreditira banka, od čega se oko dva odsto njih bave organskom proizvodnjom.

- Za banku su oni dobri klijenti i poželjni jer otplaćuju na vreme i prva briga im je kako da otplate taj kredit. Naš koncept je da odemo na njivu i razgovaramo sa klijentima, a ne da seljak čeka- rekao je Dejan Pristovnik, jedan od direktora NLB.

Jedan od njihovih klijenata je i porodica Ratajac, koja ima plantažu aronije.

Od toga kako su se oni odlučili za ovaj posao do toga kako su postali najveći u zemlji, šta zameraju ministru, ali i o tome kako Slovenija planira da ove godine dobije 250 mladih seljaka – čitajte sutra na B92/Biz.