Može nam se, tu su nam Kinezi!

Dočekasmo predsednika Kine kako i priliči tako važnom državniku koji nam u goste dolazi posle 30 godina, ne obrukasmo se ni malo. Čim je ušao u naš vazdušni prostor, u susret mu doleteše tri "miga" Vojske Srbije i dopratiše ga sve do "Tesle", a tamo sve po redu: so i pogača, svečani doček uz crveni tepih i deca u srpskim nošnjama, sa srpskim i kineskim zastavama. I dok je primao buket iz ruku mališana kineski predsednik mu je rekao: Hvala tebi.

A onda je, par sati kasnije, poslao poruku i brojnim svetskim silama, pre svega članicama NATO, koje poslednjih godina ne gledaju blagonaklono na Kinu i njen ekonomski rast posebno od kada su kupili većinu američkog spoljnog duga i počeli da kupuju velike nemačke firme.

Naime, predsednik Kine je, posle razgovora sa srpskim domaćinom, položio venac na Spomenik nastradalim službenicima ambasade Kine u NATO bombardovanju 1999. godine. Nismo zaboravili, ni posle 17 godina, indirektno im je stavio do znanja komandant najmoćnije vojske na svetu.

Istim tim činom, predsednik Kine je poslao i poruku svojim srpskim domaćinima, koji ne smeju ni da pomisle na NATO bombardovanje pred svojim zapadnim mentorima, a kamoli da na njega podsete. O zahtevu za isplatu odštete za sve što su njihovi veliki NATO prijatelji uništili dok su nam bombama zemlju prekopavali, ni abera.

Ali im zato slepo veruju kada ih isti ti ubeđuju da će nam biti bolje ako nastavimo sa njima da se pajtamo i ako uđemo u EU i NATO, te počnemo i mi da sipamo bombe po nečijim glavama tamo negde u Siriji, Iraku, Avganistanu i ko zna gde još.

Kineskom predsedniku svaka čast, može mu se, jak je. Ali ni mi ne bi trebalo da budemo baš ovolike pi*ke, ako za prijatelje imamo Kineze. A ni Rusi nisu daleko.