Da li će vreme uskoro početi drugačije da se računa?

Oni tvrde da je taj sat toliko tačan da, ukoliko bi merio vreme od trenutka nastanka Velikog praska, do sada bi izgubio samo 100 sekundi, "Indipendent".

Iako promenu u preciznosti ljudi ne bi primetili, ona bi mogla da bude važna za GPS navigaciju, dalekovode i kompjuterizovane finansijske mreže.

Način na koji se uglavnom meri vreme još je zasnovan na principu klatna.

Od 1967, Međunarodni sistem jedinica mere (SI) definiše sekundu kao 9.192.631,770 ciklusa radijacije koja odgovara razmeni između dva nivoa energije atoma cezijuma 133.

Međutim, cezijumovi atomi uspore ili ubrzaju kretanje za nanosekundu svakih 30 dana.

Istraživanje objavljeno u žurnalu "Optica" opisuje časovnik koji za merenje koristi atom stroncijuma koji "otkucava" mnogo brže nego cezijumov i to čini u optičkom delu spektra, a ne u mikrotalasnom delu.

U tom slučaju bi sekunda bila definisana kao 429 biliona (hiljadu milijardi) ciklusa radijacije koja odgovara razmeni između dva nivoa energije atoma stroncijuma.

Ovakav metod računanja trajanja sekunde bi smanjio mogućnost greške na manje od 0,2 nanosekunde za 25 dana, kažu naučnici.

- Naša studija je prekretnica u smislu praktične primene satova - rekao je doktor Kristijan Grebing, koji je radio na ovom satu.