Katolička crkva zatrla uskoke
- Reč je o Srbima koji su se na područje Žumberka, teritorije oivičene hrvatsko-slovenačkom granicom, Samoborskim gorjem, rekom Kupom i putem Metlika - Novo Mesto, naselili u okviru četiri seobe, u periodu od 1530. do 1540. godine. Žumberački uskoci prvi su izborili prava i status na teritoriji Habzburške monarhije i faktički su bili prvi vojnici - krajišnici kasnije osnovane Vojne krajine, ali i prva organizovana srpsko-pravoslavna grupa na teritoriji jednoverske rimokatoličke Habzburške monarhije - priča Vukšić, pukovnik u penziji koji se, posle političkih i vojnih tema, odlučio da napiše knjigu o narodu i kraju kome i sam pripada.
- Žumberak je do 13. veka pripadao Hrvatskoj, a od tada, sve do ukidanja Vojne krajine imao status "unutrašnje austrijske pokrajine". Nisam siguran da su se ikada u istoriji manjom etničkom i verskom skupinom bavili toliki carevi, kraljevi, rimske pape i pravoslavni srpski patrijarsi... - priča ovaj autor.
Prema prikupljenoj istorijskog građi, u Žumberak se kroz četiri seobe (1530, 1531, 1538 i 1539), doselilo oko 3.500 ljudi sa područja Glamočkog polja, Une i Unca, Srba i Dalmacije.
Trag u vremenu
Knjigu "Žumberački uskoci" očekuje beogradska promocija, a Dragan Vukšić kaže da se odlučio na ovu temu iz prostog razloga da se ostavi trag u vremenu.
- Žumberak umire, u etničkom i sociološkom pogledu. Uskoro tamo neće biti potomaka žumberačkih uskoka. Pitaće se: ko su bili ti ljudi, šta se s njima dogodilo? Valja ostaviti traga - što nije napisano, nije se ni dogodilo.
- U "bratsku hrišćansku" Habzburšku monarhiju "uskakali" su uglavnom uz pomoć vojske, pod borbom s Turcima. Veći deo uskoka potiče sa područja današnje Crne Gore, Raške, Kosova, Polimlja, Hercegovine i južne Dalmacije. Drugi deo potiče sa područja severoistočne Srbije, a počeli su da se sele posle pada Smedereva. U carskim dokumentima zovu ih na latinskom Serviani (Srbi) i Rasciani (Raščani), ali i "Vlasi", zbog posebnog društvenog statusa, što su mnogi zloupotrebljavali i u etničkom (nacionalnom) smislu - priča Vukšić.
Prema istorijskim izvorima, 1835. godine u Žumberku je živelo oko 7.000 uskoka, u 600 domaćinstava i više od 80 etnički i religijski čistih sela, koja nose nazive po prezimenima rodova. Samo devet sela je bilo mešovito, jer su u njima prva prazna staništa dobile uskočke vojvode, a 18 sela je bilo hrvatsko-katoličko.
Omekšavanje "dinarskog elementa"
Dragan Vukšić kaže da je poenta njegove knjige da skrene pažnju na unijaćenje Srba Žumberka.
- To je stvarnost mog naroda, više od četiri stotine godina. Jedinstven cilj tog "udruženog zločinačkog poduhvata" je da žumberački uskoci prestanu da budu ono što jesu, da se odreknu i zaborave ko su, šta su i odakle su i da postanu ono što nisu. Unijaćenje, proglašavanje Vlasima i senjskim uskocima su samo sredstvo za omekšavanje "tvrdog dinarskog elementa", metod radi ostvarivanja krajnjeg cilja - odnarođivanja i pohrvaćivanja - kaže Vukšić.
- Najviše uskoka bilo je 1890. godine - skoro 10.000. Danas ih ima do 500. U knjizi se nisam bavio prebrojavanjem ljudi na nacionalnoj osnovi, već sam pokušao da dokažem etničko poreklo žumberačkih uskoka; osudim odnarođivanje i prebrojavanja od strane popova i hrvatske istoriografije i naglasim da je pravo svakog pojedinca da se nacionalno izjasni kako želi - objašnjava naš sagovornik i podseća da su upravo Srbi iz Žumberka bili na meti surovog "udruženog poduhvata" pokatoličavanja, a da taj "krst" nose i danas.
- Žumberačkim uskocima nikada nije bilo lako da budu ono što jesu. Od doseljavanja su bili, danas su i biće dok ih bude, strano telo: dotepenci, Vlasi, raskolnici, pravoslavni šizmatici i troprstaši i sve u tom smislu. Najteže je, ipak, bilo za vreme prisilnog unijaćenja sredinom 18. veka, za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, "hrvatskog proljeća 1971", a o raspadu Jugoslavije da ne govorim. Žumberčani su voleli Jugoslaviju kao niko drugi, pa su u kritičnim trenucima nalazili utočište u jugoslovenstvu. U razbijanju Jugoslavije učestvovali su, koliko znam, samo neki nečasni pojedinci.
