Šta se krije iza "Putinove garde": Odbrana od terorizma ili borba protiv opozicije?
Najpre je bilo reči o Nacionalnoj gardi, ali neki su smatrali da je taj pojam nespretno izabran. Za jedne je zvučao "suviše zapadno“, dok su drugi smatrali da taj pojam podseća na Nacionalnu gardu Ukrajine koja je osnovana pre otprilike dve godine i koja deluje protiv proruskih separatista na istoku zemlje. U nacrtu zakona koji je kasnije objavljen, skraćeni naziv glasi "Rosgvardija", što znači "Ruska garda" ili "Garda Rusije".
Ta nova organizacija trebalo bi pre svega da bude formirana na temeljima takozvanih unutrašnjih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova. Radi se o policijskih jedinicama sličnim vojsci koje još od vremena Sovjetskog Saveza deluju unutar zemlje. Osim toga, u nove strukture bi trebalo da se ugrade i specijalne jedinice policije poput jedinice OMON i stražarske policijske službe. Ruski stručnjaci procenjuju da bi ukupan broj pripadnika nove Ruske garde mogao da bude između 300 i 400 hiljada ljudi. Zvaničnih podataka nema. Glavna razlika u odnosu na ranije strukture je sledeća: nova policijska jedinica biće direktno podređena predsedniku.
Pročitajte još:
* Putin odlučio: Rusija dobija Nacionalnu gardu
* "Potrebno je dalje jačanje ruske armije i flote"
* "Jedina šansa da Putin izbegne propast je da se pobrine da propadne EU"
Za šefa Ruske garde koji ima rang generala Putin je imenovao Viktora Solotova, svog dugogodišnjeg čoveka od poverenja. Taj 62-godišnjak donedavno je bio zamenik Ministra unutrašnjih poslova i šef spomenutih unutrašnjih jedinica. Renomirani moskovski list "Novaja gazeta" Solotova je jednom opisao kao "čoveka u najužem kontaktu s predsednikom Rusije".
Margarete Klajn iz berlinske fondacije "Nauka i politika" smatra da postavljanje Solotova na mesto šefa nove Ruske garde predstavlja "formiranje organizacije koja je zaista usmerena na predsednika". U Rusiji, doduše, nema otvorene borbe za vlast, ali postoji svojevrsni "neformalan pluralizam elita", ukazuje Klajn za "Dojče vele". Putin je tako sebi "obezbedio direktan pristup".
U Rusiji se nagađa šta bi zaista moglo da se krije iza formiranja nove jedinice. Putin je taj korak obrazložio izazovima pred kojima se nalazi Rusija. U nacrtu zakona se, između ostalog, navode zadaci poput odbrane od terorizma, zaštite strateških objekata, ali i "garantovanje funkcionisanja režima u vanrednim situacijama". To bi značilo da Ruska garda može da deluje i tokom demonstracija odnosno javnih protestnih skupova. Jedinica će moći da otvara vatru, odnosno puca bez upozorenja, da pretresa stanove ili prekida mobilne veze.
Druga uobičajena rečenica objašnjenja glasi: nova struktura trebalo bi da štiti Putina od mogućeg puča iz sopstvenih redova. O toj mogućnosti već dugo se spekuliše, iako za to nema dokaza.
"Novaja Gazeta" piše i o trećem mogućem objašnjenju za formiranje garde. Nova Ruska garda je, piše taj list, zadužena između ostalog i za to da se oslabi moć čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Kadirov je u toj ruskoj autonomnoj republici na Severnom Kavkazu uspostavio veoma jaku policijsku jedinicu koja podleže isključivo njegovoj nadležnosti i koja bi sada trebalo da se integriše u Rusku gardu.