"Ne tražimo od Hrvatske da nas voli ako to ne ume"

On je rekao i da je ljudski i hrišćanski oprostiti, a da je sveta obaveza pamtiti ih i sećati se.

Nikolić je dodao da je naša dužnost da ne prestanemo da istražujemo to stradalno mesto sve dok poslednja žrtva ne bude imenom i prezimenom prepoznata, upisana i ostavljena budućim generacijama na čuvanje.

- Naš oproštaj nije teško zaslužiti - mi od današnje Hrvatske ne tražimo da nas voli ako to ne ume - dovoljno je da pokaže da želi da uzvrati prijateljstvo koje joj nudimo - rekao je Nikolić na obeležavanju Dana sećanja u Donjoj Gradini.

"Hrvatska mora da se odvoji od ustaških zločina"

On je poručio Hrvatskoj da se odvoji od ustaških zločina i da se ne plaši suočavanja sa delom mračne istorije u kome nije ni učestvovala, kao i da ne dozvoli da je neko uvede u zločin zaborava zločina.

- Naša ruka je pružena, da ne bismo morali da obeležavamo stradanja nekih novih Krstića, Dumitrovića, Bienenfela, mnogih čija je sreća i nesreća što nisu Hrvati - rekao je Nikolić.

Predsednik Srbije je podsetio da protiče osma decenija od mučeničke smrti na stotine hiljada nevinih ljudi, koji su imali sreću da budu rođeni kao Srbi, Jevreji Romi i nesreću da potpadnu pod vlast ustaških zlikovaca kojima je bilo na pameti samo da ih unište.

- Još nismo do kraja istražili sve grobnice i jame po Donjoj Gradini, naročito Savu, najveći srpski grob od izvora do ušća - rekao je on i dodao da su u Donjoj Gradini divlje zveri mučile, skrnavile, iživljavale se, ubijale nožem, maljem, davile u reci, retko pucale, da se ne bi čulo, u decu, u svoje dojučerašnje komšije, prijatelje, sugrađane druge vere i nacije.

"Jedna nevina žrtva je previše"

To što su prošle decenije od stravičnog ratnog zločina genocida, kako kaže, nije razlog zašto u svetu ćute i gledaju da se što manje pominje.

- Razlog je što su pobijeni Srbi, a ubice su bili Hrvati. Nama danas udaraju žig zlikovca, a zlikovcima stavljaju oreol žrtve. Donja Gradina se ne uklapa u tu dirigovanu podelu naroda - naglasio je predsednik.

Da je od bezumne ruke ustaškog terora, nastavlja dalje, stradao samo jedan nevin čovek pa je mnogo, a kamoli stotine hiljada dece, žena, nejači čija je jedina krivica u tome što su bili Srbi, Jevreji, Romi.

- Ne radi se ovde o brojevima, a govorimo o preko 700 hiljada stradalnika jasenovačkog logora, od čega je preko 360 hiljada završilo u donjogradinačkim jamama, radi se o ljudima koji su imali ime i prezime, oca i majku, sina i kćer, o porodicama i čitavim selima...- rekao je Nikolić.

O načinima ustaškog mučenja, kako kaže, dovoljno govore podele na vrste jama po Donjoj Gradini a to su one u koje su saterivani ljudi i potom ubijani maljevima, one u koje su bacani već ubijeni logoraši i one u kojima su ukopavane kuvane i paljene kosti, ljudski ostaci iz takozvane tvornice sapuna i spaljivanja leševa.

- Opasana Unom i Savom, Donja Gradina bila je najveće stratište jasenovačkog logora. Ustaški dželati ovde su ostavili za sobom 105 masovnih grobnica od preko 10 hiljada kvadratnih metara i još dvadeset dve čija veličina još uvek nije utvrđena - kaže predsednik.

On je dodao da u strašnoj statistici u brojevima žrtava, jama, merama, ne sme se zaboraviti ljudski lik žrtve, svaki čovek ponaosob, ime, jer u svakom od njih lako je pronaći naše obične živote, nas same.

Krstić Stana od oca Nikole, Srpkinja iz Dublja, deset godina;Dumitrović Duško od oca Vlajka, Rom iz Šida, šest godina; Bienenfel Mojše od oca Salamona, Jevrejin iz Zagreba, četiri godine; a zatim Kojičić Boško, Nikifor i Žarko, od oca Voja, Srbi iz Ritešića ubijeni sa svojim porodicama...

Najzad, kako kaže,više je o stradanju rekao stih Ivana Gorana Kovačića u poemi "Jama" nego bilo koja statistika:

"Krv je moje svjetlo i moja tama.

Blaženu noć su meni iskopali

Sa sretnim vidom iz očinjih jama.

Posljednje svjetlo prije strašne noći

Bio je bljesak munjevita noža,

I vrisak, bijel još i sad u sljepoći,

I bijela, bijela krvnikova koža;

Jer do pojasa svi su bili goli

I tako nagi oči su nam boli..."