Roštilj preči od bunta
Srpske sindikalne vođe ukazuju za "Vesti" da je proslava Međunarodnog dana rada još tokom vladavine Josipa Broza Tita i velike Jugoslavije počela da gubi suštinski karakter prerastajući u paradne svetkovine, da bi potom evoluirala u porodična i okupljanja prijatelja uz iće i piće u prirodi. Tako se, kažu, u sećanju nacije urezala kao praznik od dva neradna dana i dok širom planete radništvo izlazi na ulični bunt, građani Srbije odmaraju.
Mada se Prvi maj i Uskrs poklapaju, sekretar Veća najbrojnijeg Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović najavljuje da će i ove godine očuvati tradiciju simboličnim okupljanjem 30. aprila u Kruševcu.
- Pročitaćemo radnički proglas i deliti propagandni sindikalni materijal i podsetiti radnike na borbu za njihova prava - objasnio je Mihajlović za "Vesti".
- Velika je apatija zavladala među radništvom i iščekivanje onoga što će im posle izbora doneti budućnost.
Srpska specifičnost, prema rečima našeg sagovornika, jeste da se Prvi maj ne obeležava već proslavlja.
- Kod nas nije kao na Zapadu gde se ljudi okupljaju nezadovoljni svojim pravima. U Srbiji se ti dani čekaju kao neradni i ljudi organizuju druženje u prirodi uz roštilj ili spajaju više dana, pa otputuju negde. Mislim i da mlade generacije imaju sve manje osećaja za simboliku tog prvog dana maja - pojašnjava naš sagovornik.
On podseća da samostalni sindikalci svakog 1. maja u većim gradovima Srbije organizuju protestne šetnje, pa će to uraditi i naredne godine.
Počelo u Čikagu
Podsetimo, ovaj praznik ustanovljen je kao sećanje na prve masovne demonstracije 1886. u Čikagu kada je, boreći se za osmočasovno radno vreme i veća prava, u sukobima sa policijom, stradalo više desetina radnika. Tri godine kasnije, u Parizu je na stogodišnjicu Francuske revolucije, tokom prvog kongresa Druge radničke internacionale, jednoglasno odlučeno da se stradanje štrajkača, od 1890. obeležava mirnim demonstracijama.
Beograd je prvi put Dan rada obeležio protestima 1893. i tu tradiciju je baštinio do Drugog svetskog rata. Od dolaska mira i perioda komunizma, prema rečima lidera Ujedinjenog granskog sindikata Sloga Željka Veselinovića, Prvi maj počinje da gubi pravi smisao.
- Krenulo se sa velikim prvomajskim paradama, a polako prerastalo u okupljanje na urancima uz govore funkcionera, uz folklorni i program poezije. Negde od sedamdesetih se pretvara u roštiljijade i neformalna druženja - pojašnjava Veselinović za "Vesti".
Inače, priznaje on, iz godine u godinu sve je manje sindikalaca koji dolaze na protestne šetnje, a jedan od uzroka je i neumoljiva statistika koja pokazuje da se broj radnika u Srbiji smanjuje, dok nezaposlenost raste. Za razliku od Srbije, prema rečima ovog sindikalnog vođe, Prvi maj se u zemljama kao što su Francuska i Španija obeležava dugim kolonama ljudi koji šetnjom iskazuju bunt.
- Kod nas će i onaj ko je ostao bez posla negde pronaći novac kako bi kupio meso i raspalio roštilj tog dana. Razlog je što decenijama unazad mnoge generacije nisu vaspitavane u duhu obeležavanja suštine velikog radničkog praznika - ocenjuje Veselinović.
Titove parade
Praznik rada, 1. maj, u Titovoj Jugoslaviji je bio jedan od najznačajnijih datuma u godini. Ostao je u sećanju kao vreme slavlja i veselja, uranaka i parada. Odmah posle Drugog svetskog rata uvedene su parade u glavnim gradovima republika, a centralna se održavala u Beogradu. U ostalim gradovima je bila obavezna jutarnja limena muzika lokalnog orkestra. Potom su se održavale parade na glavnim ulicama gde su prolazili radnici i seljaci, a predstavljane su fabričke i poljoprivredne mašine.