Kako je "četnik" zavoleo NATO
Kao dobar govornik, Drašković se ovim rečima sigurno dodvorio crnogorskoj vlasti, ali je kao član vladajuće strukture Srbije izneo stav suprotan stavu zvanične Srbije koja je vojno neutralna, bez namere da se priključi NATO-u, piše Sputnjik.
Pročitajte još:
* Gužva u redu za ruski zagrljaj
* Oba člana SPO-a u koaliciji s Vučićem!
* Vučić ne da Rusima isti status kao i NATO-u
* "Srbi nemaju razloga za strah, NATO poštuje suverenitet Srbije"
"Ljubav“ prema NATO-u datira iz vremena kad je Drašković seo u fotelju ministra spoljnih poslova - prvo državne zajednice Srbije i Crne Gore (od 16. aprila 2004. do 5. juna 2006), a onda Srbije (od 5. juna 2006. do 15. maja 2007).
Vuk se u tom periodu svim srcem zalagao za povlačenje tužbi protiv zemalja-članica NATO-a, podignutih zbog bombardovanja Srbije 1999. (i u tome uspeo).
I iz državne fotelje tvrdio je da je režim Slobodana Miloševića izvršio "etničko čišćenje Albanca" na Kosovu zbog čega je u delu zapadnih medija bio "pozdravljen", a u srpskoj skupštini umalo smenjen.
Kao prečicu do Brisela predlagao je ulazak u NATO i Partnerstvo za mir. To mu nije sasvim pošlo za rukom (Srbija je ušla samo u Partnerstvo za mir), ali je zato uspeo da otvori kancelariju NATO-a u Beogradu.
Pored toga, obezbedio je i potpisivanje ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA.
Inače, Drašković je, uz Čedomira Jovanovića, bio među prvim srpskim političarima koji je rekao da Srbija treba da prizna nezavisno Kosovo. Nadalje se nije libio da preleće iz koalicije u koaliciju, od Tadića, preko Čedomira Jovanovića, pa do koalicije sa SNS-om.