Oteli srpske hotele i odmarališta
Vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća, raznih organizacija i opština u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ bila je 1,8 milijardi evra, pokazale su procene Republičke direkcije za imovinu Srbije. Računa se da je u Hrvatskoj imovinu ostavilo između 300 i 400 srpskih preduzeća.
Ekonomista Ljubomir Madžar u izjavi za "Vesti" kaže da pravno regulisanje vlasništva na teritoriji Hrvatske sprovodi ta država. On podseća da Zagreb nije bio blagonaklon prema vlasništvu srpskih firmi i građana.
- Bahat odnos hrvatske države prema srpskoj imovini se podrazumevao. Mnoge firme, kao i građani koji su imali nekretnine i imovinu ostali su kratkih rukava. Slikovito rečeno ono što je "ladna voda odnela, niko ne povrati" - kaže dr Madžar.
Pročitajte još:
* Stefanović odgovorio Hrvatu: Crnokošuljaši ne paradiraju Beogradom, već centrom Zagreba
On ocenjuje da Srbija nije mogla mnogo da učini po tom pitanju, ali ističe da su se brojne hrvatske firme koje su imale imovinu u Srbiji, takođe tvrdile da su oštećene.
Mnogi srpski hoteli i odmarališta su početkom devedesetih godina prošlog veka, odlukom Hrvatskog fonda za privatizaciju, prodati. Po podacima tog fonda, takvih objekata bilo je 158, deset je dodeljeno drugima na korišćenje, za 40 zgrada i stanova još uvek se vode se sporovi, a 91 objekat je slobodan, ma šta to značilo.
Manipulacije novih vlasnika
Pravnik Branko Pavlović kaže da je u slučaju srpske imovine u Hrvatskoj bilo mnogo manipulacija direktora i novopečenih vlasnika, onih koji su to postali kroz proces privatizacije.
- Imovina preduzeća je prodavana ispod cene i u slučajevima kada je moglo da se sačeka da bi se postigla viša, realnija cena.
Tako je zarobljena imovina srpskih preduzeća postala sredstvo za bogaćenje pojedinaca - zaključuje Pavlović.
Do 2005. godine 20 srpskih firmi uspelo je, doduše za male pare, da proda svoju imovinu u Hrvatskoj. Među njima je i PKB koji je prodao hotel i restoran u Rovinju i zgrade u Poreču. Preduzeće Partizanski put prodalo je odmaralište u Biogradu.
Hrvatska je još 1991. donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine kojom je prenela vlasništvo na državu. Međutim, po aneksu Sporazuma o sukcesiji imovine bivše Jugoslavije, sva imovinska prava morala su biti vraćena na dan 31. decembar 1990. godine, a tada su mnoga srpska preduzeća imala vlasništvo nad odmaralištima, turističkim objektima i poslovnim prostorom. To nije sprečilo Hrvatsku da imovinu srpskih preduzeća većim delom rasproda, izda ili ostavi da propada tokom više od dve decenije.
Imalo se, moglo se
Najvećom imovinom u trenutku raspada SFRJ raspolagali su Jugobanka, Geneks, Železnice Srbije, NIS, Tigar, Putnik, Centrotekstil, EI Niš, Vino Župa, Ineks, Utva, Sintelon. Odmarališta su imali i PIK Bečej, Pionir iz Subotice, Prvi maj Pirot, Kekec iz Subotice, kragujevačka Zastava, Sartid-Jugometal, Žitopromet, Mašinoprojekt... Mnogi srpski gradovi imali su dečja odmarališta u nekim od hrvatskih primorskih gradova.