Tretman Kosova po nemačkom receptu?
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, međutim, ne veruje da bi potpuno "istiskivanje" Kosova iz Ustava moglo da bude usvojeno u Skupštini.
- Umesto današnjeg rešenja koje ne odgovara stvarnosti, trebalo bi da stoji rešenje slično Ustavu nekadašnje Zapadne Nemačke - izjavila je za "Danas" Vodinelićiva, koja je inače kandidat za poslanika na listi Nove stranke Zorana Živkovića.
Reagujući na ovakav stav, savetnica za medije predsednika Srbije Stanislava Pak poručila je da bilo kakvo izbacivanje Kosova iz Ustava i narušavanje integriteta zemlje ne dolazi u obzir.
Za mogućnosti da u ustavnoj preambuli stoji rešenje slično Ustavu nekadašnje Zapadne Nemačke, Pakova je rekla da to "ne pije vodu".
Pročitajte još:
* *"Srbija tvrdi da je republika, ali Vučić pretenduje da bude kralj"
A šta je zapravo pisalo u Ustavu SR Nemačke iz 1949. godine, na šta bi, navodno mogli da se ugledaju srpski ustavopisci?
U preambuli je navedeno je da Ustav nemački narod donosi "i u ime onih Nemaca čije je učešće onemogućeno", misleći na sunarodnike iz Istočne Nemačke koja je tada bila deo lagera predvođenog Sovjetskim Savezom. U tekstu se, takođe i ceo nemački narod poziva da "na osnovu slobodnog samoopredeljenja ostvari jedinstvo i slobodu Nemačke", što se i desilo posle pada Berlinskog zida 1990.
Išinger prvi predložio
Model "dve Nemačke", podrazumeva i da dve državne tvorevine koje se formalno međusbno ne priznaju, ipak uspostave dobrosusedske odnose i garantuju nepovredivost međusobnih granica.
Na pregovorima u Beču 2006, predstavnik EU u posredničkoj "trojci", Nemac Volfgang Išinger predložio je da Srbija i Kosovo urede odnose upravo po ovom modelu.
Ovu paralelu mnogi u Srbiji odbacuju, između ostalog i zato što se radilo o ujedinjenju dva dela jednog istog naroda, dok u slučaju Kosova većinsko stanovništvo čine Albanci, pa njihovo samoopredeljenje nikada ne bi moglo biti u pravcu ponovnog ujedinjenja sa ostatkom Srbije.
Vučić nema kapacitet
Profesorka Rakić Vodinelić smatra da "Aleksandar Vučić sam nema i ne može imati kapacitet za promenu Ustava".
Prema važećem Ustavu, promena najvišeg pravnog akta može da nastupi ako za nju glasa dvotrećinska većina ukupnog broja narodnih poslanika. Potom se sa aktom o promeni Ustava ide na referendum gde za njega treba da glasa većina izašlih birača, da bi na kraju tog procesa on stupio na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.