Ankara nazad prima sve migrante
Turska je sama stavila ovaj, po mnogima, spektakularni predlog na pregovarački sto. Na konferenciji za štampu održanoj oko jedan sat posle ponoći, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker tvrdio je da je ovaj predlog u skladu sa Ženevskom konvencijom. Junker i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekli su novinarima da je ideja o vraćanju svih izbeglica u Tursku - jedina efikasna poruka krijumčarima, ratnim izbeglicama i ekonomskim migrantima.
Rok do 17. marta
Brisel i Ankara dali su sebi rok od 10 dana (do sledećeg evropskog samita 17. marta) da bi utvrdili detalje dogovora. Turska zauzvrat traži da se Unija obaveže da će prihvatiti one Sirijce koji su iz Grčke vraćeni u Tursku, i to u istom broju. Oni bi direktno iz centara u Turskoj bili raspoređivani po zemljama članicama Unije u skladu sa mehanizmom o kvotama koji nikada nije proradio zbog neslaganja država srednje Evrope, na čelu sa Mađarskom. Teorijski, 70.000 mesta već postoje ukoliko bi ovaj sistem konačno počeo da se sprovodi.
Pročitajte još:
* "Molimo Erdogana, dajemo mu pare, jer sami ne možemo"
* Evropska unija pred konačnim pucanjem
Predviđa se da ovaj sistem vraćanja migranata i ratnih izbeglica u Tursku počne da funkcioniše u junu. Zauzvrat, Ankara traži dodatne tri milijarde evra (pored one tri milijarde koje su dogovorene u novembru).
"Balkanski put" ipak zatvoren?
Lideri EU saglasili su se da da promene formulaciju o Zapadnom Balkanu koja je postojala u nacrtu teksta zajedničke izjave - pa tako u zvaničnom tekstu stoji da je "neregularni tok migranata i izbeglica duž zapadnobalkanskog puta sada - okončan" umesto da je "zatvoren", kako je pisalo u nacrtu. Izmena je više formalna nego suštinska jer ukoliko bi u Tursku zaista bili vraćani svi koji pređu Egejsko more - talas izbeglica bio bi zaustavljen.
Uslovi Briselu
Turska traži i da Unija do kraja juna ukine vizni režim za njene državljane i ubrza otvaranje poglavlja u pregovorima o njenom prijemu u EU. Dogovoreno je i da se uputi pomoć Grčkoj zbog teške humanitarne situacije.
Po završetku samita nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je načelni dogovor kao nešto što bi, ako se sprovede, značilo suštinski napredak. Ali, mađarski premijer Viktor Orban najavio je suprotstavljanje ovakvom dogovoru jer je po njemu zapravo ključno da granice budu zatvorene, što znači i ukidanje Šengenskog ugovora.