U grob ih oterala zla sudbina
U ime Ministarstva spoljnih poslova Srbije, od Stepića su se oprostili pomoćnik ministra Dragan Momčilović i državni sekretar MIP-a Roksanda Ninčić.
- Svi državni organi Srbije su činili sve da službenici naše ambasade u Libiji budu oslobođeni. Jovica je postao simbol onih ljudi u našem ministarstvu koji se naizgled ne vide, ali koji su davali ogroman doprinos radu naše ambasade. Nema čoveka iz Srbije koji je živeo i radio u Libiji a da nije poznavao Stepića po njegovoj dobroti - kazao je u oproštajnom govoru Momčilović i poručio da će njegova porodica i Srbija saznati istinu na koji način su službenici ambasade poginuli.
Ogorčen na Ameriku
Jovičin zet, Bojan Mihajlović je s pravom ogorčen na SAD.
- Mi jesmo mala zemlja, ali nismo nikome kolateralna šteta. Tokom rata u Bosni sam dve godine proveo u muslimanskom logoru i odlično znam šta je to međunarodna pravda - kaže Mihajlović.
- Istina će biti saopštena. I Stepić i Stanković su bili žrtva vremena u kome živimo - naglasio je Momčilović.
Rođaci, komšije i prijatelji o Jovici imaju samo reči hvale.
- Bio je čovek za pamćenje, vedar, uvek spreman svakome da pomogne. Ljudi su ga voleli i cenili - pričaju komšije u ovom selu u Istočnoj Srbiji.
Njegova braća Dragan i Velibor od jutra su sačekivali znane i neznane koji su došli da se u Stepićevoj porodičnoj kući poslednji put oproste od njega.
Dragan Mišić, brat po ocu, kaže da veruje zvaničnicima Srbije u to kako je Jovica nastradao.
- Bili smo u četvrtak na VMA i pukovnik koji je izvršio obdukciju rekao nam je da su stradali od siline eksplozije. Navodno su sedeli u sobi kada ih je detonacija odbacila na neki zid, a zatim neki pesak. Slušam sada da ima raznih priča, ali zar je bitno kada Jovice više nema - priča brat Dragan Mišić.
Zajedno sa drugim bratom, ali po ocu, Velibor je juče od ranih jutrarnjih sati sačekivao ljude koji su došli da se oproste od Jovice.
- Čuli smo se sa njim samo dva dana pre nego što su ga oteli. Ništa nije govorilo da se sprema tragedija. Čak i ova tri meseca bili smo uvereni da će se naći neko rešenje i da će biti oslobođeni. Na kraju se dogodilo najgore - priča Velibor.
Dragan dodaje da mu je prošlog maja, kad je Jovica došao na mesec dana, savetovao da se ne igra sa životom, da se vrati u Srbiju.
- Uveravao me je da ništa ne brinem jer nas Srbe tamo niko ne dira, a da su oni u ambasadi potpuno bezbedni. Ipak, očekivao je premeštaj u Tunis. Ne mogu da krivim ni našu državu, ni Amerikance, već samo zlu sudbinu. Deda nam je stradao u Drugom svetskom ratu, otac kad je Jovica imao tek par godina i sada on. Sudbina, ništa drugo - dodaje Dragan.
Obojica braće su u četvrtak bili na obdukciji na VMA i zatim razgovarali sa načelnikom patologije.
- Objasnio nam je da se na osnovu povreda i Jovice i Slađane Stanković zaključuje da su sedeli u prostoriji gde su bili zatvoreni, a da ih je silina detonacije bacila na neki zid, a zatim u neki pesak. I zaista, telo mog brata je bilo celo, samo su mu unutrašnji organi oštećeni - kaže Dragan Mišić.
Došli na ispraćaj iz Beča
Od Jovice Stepića juče se oprostilo i desetak porodica, rođaka i prijatelja koje žive i rade u Austriji, uglavnom u Beču.
- Bili smo uvereni da će biti pušten i sa drugarima sam se dogovarao da napravimo veliku feštu upravo u selu kako bismo ga dočekali. Nažalost, kako to samo život može da se poigra, umesto slavlja, organizovali smo mu opelo i pokop - kaže Aleksandar Milošević, koji je sa porodicom doputovao iz Beča kako bi se poslednji put oprostio od svog rođaka.