Beograd plaća Titove kredite
Nostalgičari su zasluge za to pripisivali Josipu Brozu Titu i njegovom sistemu, a kritičari ponavljali da je "sladak život" u SFRJ rezultat kredita koji će kad-tad dospeti na naplatu. I sada je to vreme došlo.
Pročitajte još:
* "Draža je bio Titova slabost"
* Ni posle 33 godine, ne zna se gde je Titovo ordenje i oružje
Ove godine će državna kasa Srbije biti manja za 300 miliona evra zajmova za koje je pre četiri decenije potpis stavio tadašnji jugoslovenski premijer Veselin Đuranović. To je najveći pojedinačni kredit koji Srbija ove godine mora da otplati.
- Reč je o kreditima iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka koje smo dobijali od Pariskog (države) i Londonskog (banke) kluba poverilaca, ali i Svetske banke i Evropske investicione banke. Ukupne obaveze prema njima iznosile su oko 8,8 milijardi evra, a ove godine na naplatu dospeva 276,9 miliona evra. Najviše treba da vratimo Pariskom klubu - 103,6 miliona evra, zatim Svetskoj banci 74,7 miliona, Londonskom klubu 53,8 miliona evra i EU 44,7 miliona evra - potvrdili su za "Blic" u Narodnoj banci Srbije.
Iako u Jugoslaviji nismo bili sami, sami ćemo vraćati dugove jer je Srbija tražila da zadrži status pravnog naslednika SFRJ u klubovima poverilaca. Iznos vraćanja zajma jednak je i ukupnim uštedama koje je državna kasa ostvarila po osnovu uvođenja solidarnog poreza na plate lekara, profesora i državnih činovnika.
Krediti iz vremena Tita pojeli su i penzije na kojima je ušteđeno oko 200 miliona evra, te je novčana žrtva najstarijih, čija su primanja smanjivana i do deset odsto, bila uzaludna.
Kosovo zajmi Srbija vraća
Na ime obaveza Kosova i Metohije Srbija je raznim poveriocima u svetu u poslednjih pet godina isplatila 328,5 miliona dolara. Ukupan spoljni dug KiM danas iznosi 1,2 milijarde dolara i u potpunosti ga plaća Beograd.
Javni dug 24,8 milijardi evra
Dug SFRJ do 1978. bio je mali, ali je tada počeo da raste, i tako sve do 1983. Potom je kredita bilo sve manje, a inflacija je rasla. U proteklih osam godina javni dug Srbije skočio je za 16 milijardi evra, sa 8,7 milijardi, koliko je iznosio 2008. na početku mandata Mirka Cvetkovića, na aktuelnih 24,8 milijardi.