Mirovni račun bez Islamske države
Međutim, zapravo je reč o samo delimičnom sporazumu kojim bi trebalo da se zaustave neprijateljstva između snaga lojalnih predsedniku Bašaru al Asadu i ruske vojske s jedne i pobunjenika koje pomažu SAD i niz arapskih država s druge strane. Međutim, sporazum ne obuhvata mir sa Islamskom državom i Al Nusra frontom, a to su zapravo glavni akteri sirijskog građanskog rata i glavna regionalna opasnost.
U Minhenu je dogovoren postepeni prekid neprijateljstava i brzo dostavljanje humanitarne pomoći kako bi se stvorili uslovi za oživljavanje mirovnih pregovora, javila je britanska agencija.
- Nismo postigli dogovor o trenutnom prekidu ruskih udara, ali smo došli do posvećenosti procesu koji će, ako uspe, promeniti situaciju - navodi neimenovani američki izvor.
Ključni ustupci
SAD sada pristaju da na mirovnim pregovorima učestvuje i predsednik Asad, dok je Rusija uvažila realnost slobodnih izbora, uz određene garancije manjinskim zajednicama. Naime, Sirija je dominantno sunitska država, ali njome decenijama vlada porodica Asad koja pripada šiitskoj sekti alavita.
Rusija je predložila primirje od 1. marta ili Vašington smatra da će to Moskvi i sirijskoj vladi dati još tri nedelje da unište umerene pobunjeničke grupe i SAD su zato uzvratile predlogom da primirje odmah stupi na snagu.
Američki državni sekretar Džon Keri koji je učestvovao na sastanku rekao je da je postignut dogovor o potpunom prekidu neprijateljstva u roku od nedelju dana, prenosi AFP. Kako se navodi, to se neće odnositi na Islamsku državu, Front Al Nusra i druge terorističke grupe. Keri navodi da je sporazum o prekidu vatre "ambiciozan", kao i da će pravi test biti da li će različite zaraćene strane u Siriji poštovati obaveze.
- Ono što imamo ovde su reči na papiru, ono što bi trebalo da vidimo u narednim danima je primena na terenu - rekao je Keri i dodao da su se strane složile da se Ženevski pregovori što pre obnove.
Pročitajte još:
* Zašto je Francuska baš sada "udarila" na Rusiju?
* "Zašto je Zapad, odjednom, zabrinut za humanitarnu katastrofu u Siriji?"
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je da je glavni rezultat sastanka potvrda rezolucije UN o Siriji.
- Postoji razlog da se nadamo da smo uradili dobar posao - rekao je Lavrov koji je veoma neuobičajeno zapisivao nešto na papir dok je Keri govorio pre njega. On je naveo da bi mirovni pregovori u Ženevi trebalo da budu pokrenuti što je pre moguće i da bi na njima trebalo da učestvuju sve sirijske opozicione grupe. On je dodao i da će prekid sukoba predstavljati težak zadatak.
Radna grupa kojom predsedavaju SAD i Rusija radiće preko konsultacija sa različitima sirijskim grupama na primeni primirja, navodi BBC.