Ruski naučnici navode 5 činjenica o Devetoj planeti

Deveta planeta, koju su otkrili astronomi Kalifornijskog tehnološkog instituta u Pasadeni, može da dobije ime po Dejvidu Bouviju, s obzirom da je pronađena samo nedelju dana posle njegove smrti. Kako je za ruske medije izjavio Konstantin Batigin, Bouvijevi fanovi su već pokrenuli kampanju na internetu.

Doduše, tek treba da se dokaže da ta planeta zaista postoji. Prema proračunima astronoma, potrebno je 10-20 hiljada godina da ona napravi ceo krug oko Sunca. Masa joj je deset puta veća od Zemljine i 5.000 puta veća od Plutonove. Naučnici već iznose hipoteze o njenom poreklu i pretpostavke da proučavanjem nove planete može više da se sazna i o samoj vasioni.

1. Devetu planetu su na udaljenu orbitu mogli da izbace Jupiter ili Saturn

U početku se smatralo da je u Sunčevom sistemu bilo četiri jezgra, od kojih su nastali Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Međutim, moglo ih je biti i pet. I ta peta protoplaneta mogla je suviše da  se približi Jupiteru ili Saturnu da bi zatim bila odbačena na udaljenu orbitu.

- Jupiter zaista mnoge objekte izbacuje na granicu i izvan granica Sunčevog sistema - kaže Natan Ejsmont, vodeći naučni saradnik Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka.

2. Njeno proučavanje može da otkrije tajnu porekla Sunčevog sistema

- Tela koja su daleko od Sunca kreću se 30 puta sporije od Zemlje. Krajnje je mala verovatnoća da se ona sudare sa drugim objektima iz kosmosa. Zato je površina drevnih nebeskih tela sačuvana praktično u prvobitnom obliku. To može da bude nekakva prašina koja se formirala u slučajnom sudaru sitnih čestica ili komadića leda - objašnjava Leonid Ksanfomaliti iz Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka.

3. Deveta planeta je ključ za proučavanje drugih galaksija

- Deveta planeta se kreće krajnje eliptičnom i veoma velikom putanjom. To je veliki izuzetak u našem Sunčevom sistemu, ali je zanimljivo da je to sasvim normalno za planete koje se kreću oko drugih zvezda. Prema tome, Deveta planeta je naša najbliža veza sa svetom izvan Sunčevog sistema - kaže ruski astronom Konstantin Batigin.

4. Na njoj najverovatnije nema života

- Ovih oblika života koje vidimo na Zemlji tamo svakako nema. Sada postoji teorija da život ne treba da tražimo blizu Sunca, nego na udaljenim planetama, u hladnim delovima Sunčevog sistema, počev od Saturna, a možda i još dalje - smatra Ejsmont.

5. Neće biti jednostavno pronaći je i dokazati da ona zaista postoji

Batigin i Braun se nadaju da će u nekoliko narednih godina uz pomoć teleskopa uspeti da potvrde svoju teoriju. Već su podneli molbu za korišćenje japanskog teleskopa "Subaru" u opservatoriji "Mauna Kea" na Havajima.