Po rešenje u Beograd, a ne u Prištinu
On se osvrnuo i na problem udžbenika na albanskom jeziku koje je Priština poklonila đacima i profesorima u ovom delu Srbije i najavio da će konačnu reč o tome dati Ministrastvo prosvete.
- U više navrata sam razgovarao sa albanskim liderima. Složili smo se da zakoni i procedure moraju da važe za sve. Sa tim je saglasan i Jonuz Musliju - kaže Stanković. On priznaje da trpi kritike zbog toga što nije "žustriji" u osudi radikalnih istupa albanskih lidera.
Sumnjiv jer radi besplatno
Stanković je jedan od retkih državnih funkcionera koji ne prima platu, ne uzima dnevnice, a kada je na jugu Srbije, umesto u hotelu, spava u svojoj porodičnoj kući.
- Čuo sam priče da je tu nešto sumnjivo i da mora da ja to nadoknađujem na drugi način. Neka pričaju šta hoće, ovo nije prvi posao za koji nisam primao platu. Od Hrvatske preko Bosne sam besplatno ekshumirao tela pobijenih. Zašto me tada niko nije pitao da li imam neku šemu - ogorčen je Stanković.
- Zaoštravanje odnosa na jugu Srbije ne može ni u kom smislu biti doprinos normalizaciji odnosa. Naivno je verovati da nešto što se događa decenijama može da se promeni za godinu ili dve. Zato ne dajem "vatrene" izjave. Mnogo je važnije da umesto priče počnemo da rešavamo probleme - ističe sagovornik "Vesti". On veruje da je sve više Albanaca koji umesto u Prištinu ili Tiranu, poglede usmeravaju ka Beogradu.
- Od njih ne tražimo ništa više od onoga što im je poručio premijer Albanije Edi Rama u Preševu. Rekao im je doslovce: "Morate da shvatite da ste građani Srbije i da svoje probleme morate da rešavate u organima Republike Srbije". Mislim da oni to shvataju - ocenio je Stanković.
Uveren je i da je propala ideja da Albanci na jugu Srbije naprave Zajednicu albanskih opština kao pandan Zajednici srpskih opština na Kosovu.
- Od sedam albanskih političkih partija na jugu Srbije protiv toga su glasale najveće i najbrojnije, a u Medveđi čak nijedan albanski odbornik - naglašava Stanković.
