Migranti će "pojesti" Evropu
Tako su Srbija i Hrvatska u sredu istovremeno donele odluku da u njihove zemlje neće primiti izbeglice ukoliko se ne izjasne da žele azil u Austriji i Nemačkoj.
- Od srede na osnovu odluke austrijske vlade, koja nam je dostavljena preko vlada Slovenije i Hrvatske, migranti neće moći da nastavljaju svoje kretanje ako nisu izrazili nameru za traženje azila na teritoriji Austrije i Nemačke - potvrdio je srpski ministar Aleksandar Vulin.
Drugim rečima, postojećim spiskovima za registraciju dodata je rubrika u koju se upisuje gde traže azil. Potez je inicirala odluka vlada u Beču da će ubuduće iz Slovenije primati samo izbeglice kojima može da se utvrdi identitet, one koji nameravaju da zatraže azil u Austriji ili Nemačkoj i ljude bez kriminalne prošlosti ili koji ne predstavljaju bezbednosni rizik. Beć je i limitirao broj azilanata koje će primiti do 2019. godine, i sveo ih na najviše 1,5 odsto ukupnog stanovništva Austrije.
Neka bar prespavaju
Info-centar za azil apelovao je da se izbeglicama koji se nalaze u Beogradu i kojima je istekla tranzitnu policijska potvrda, kao i onima bez potvrde, omogući da spavaju u centrima za azil, iako oni po zakonu na to nemaju pravo. "Bojimo da će se neko, ako se ovako nastavi, smrznuti i umreti. Lekari koji obilaze izbeglice već su nam prijavili slučajeve hipotermije i promrzlina. Srbija je pokazala da se od svih zemalja u regionu najbolje odnosi prema izbeglicama, mi molimo da se ta praksa i nastavi", saopštio je Info-centar za azil.
Ovim merama, veruje se, trebalo bi da se u startu smanji priliv ekonomskih migranata koji nemaju pravo na azil.
Jedna od ključnih zemalja na balkanskoj ruti Makedonija je u sredu uveče takođe odlučila da zatvori granicu sa Grčkom, pa je u u izbegličkom kampu na granici, kako prenose agencije, 650 tražilaca azila iz Sirije, Iraka i Avganistana ostalo je zarobljeno.
Makedonci su, međutim, već juče ujutru delimično otvorili granicu sa Grčkom na prelazu Idomeni, a prolaz je dozvoljen samo izbeglicama koji su se u registracionim papirima popunjenim u Grčkoj izjasnili da žele azil u Nemačkoj ili Austriji.
Da ih ove odluke zemalja kroz koje moraju da prođu do željenih država visokog standarda neće odvratiti, pokazuje i iskustvo u izbegličkom centru u Preševu.
- Obavešteniji su od nas, tako da su oni pre nas znali to da treba da se izjašnjavaju za Austriju i Nemačku. Odavde iz prihvatnog centra Preševo niko nije vraćen. Ovde se vrlo retko pojavi neki ekonomski migrant koji bude vraćen, ali to je vrlo, vrlo retko - izjavio je Slobodan Savović iz srpskog Komesarijata za izbeglice i migracije.
Rampe i u drugim državama
Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner očekuje domino efekat u Evropi nakon odluke Beča da uvede ograničenje za prihvat izbeglica.
"Trenutno proveravamo da li moramo prihvatati zahteve za dobijanje azila kada više ne budemo imali raspoložive kapacitete. U tom slučaju bi ljude direktno na granici vraćali u bezbedne susedne države", najavila je Mikl-Lajtner.
Ona je izrazila uverenje da bi dogovoreno ograničenje moglo biti dostignuto već u maju.
Izbeglička kriza, na stotine hiljada ljudi iz zaraćenih zemalja, ali i iz siromanših afričkih država, u jednom momentu kao da su bili van pažnje srpskih medija, dovoljno je bilo usmeriti ih da zaobilaze Beograd, ali se sada pokazalo da migrantska kriza ne jenjava, već da sa dolaskom toplijih dana, predstavlja problem bez rešenja na vidiku.
Migrantska tema će sigurno biti rabljena u predizbornoj kampanji koja sledi Srbiji, a vanparlamentarni Pokret Dveri juče je od Vlade zatražio da izbeglice što pre budu prevezene do granica zemalja EU, kako bi zaštitili građane Srbije u "bezbednosnom, zdravstvenom i ekonomskom smislu, dok još nije kasno".
Evropa još nema odgovor kako da zaustavi sukobe u Siriji, ratom razorenoj zemlji iz koje beži najveći broj izbeglica, ali ni kako da privoli Tursku da ispoštuje sporazum kojim se obavezala da će učiniti da se smanji priliv migranata koji prolaze kroz Tursku. Drago Iljić Županić, sa zagrebačkog Instituta za migracije, kaže da Ankara nema još dovoljno motivacija da se jače angažuje, i podseća da cela industrija krijumčarenja košta oko šest milijardi evra.
