Svaki zaposleni Crnogorac dužan 5.000 evra
U Centralnoj banci saopštavaju da u odnosu na ukupan dug po kreditima, karticama i minusima građana kod banaka prosečno zaduženje po svakom građaninu Crne Gore je 1.463 evra, a ako se to svede na zaposlene građane onda je prosečno dugovanje 5.000 evra.
Dugovanje
Prema podacima Centralne banke, dospeli nenaplaćeni dug po kreditima građana na 30. 11. 2015. je iznosio 39,6 miliona evra, odnosno 4,54 odsto ukupnog duga kredita građana kod banaka, što je manje u odnosu na isti podatak na 30. 11. 2014. godine, kada je procenat dospelog nenaplaćenog kreditnog duga iznosio 4,63 odsto.
U Centralnoj banci saopštavaju da u odnosu na ukupan dug po kreditima, karticama i minusima građana kod banaka prosečno zaduženje po svakom građaninu Crne Gore je 1.463 evra.
Vasilije Kostić smatra da ni na ovu činjenicu ne treba gledati negativno. On naglašava da kada razmatramo iznos zaduženosti, istovremeno treba imati u vidu kreditnu sposobnost dužnika sposobnost vraćanja i izglede u vezi s tim, a ne samo iznos zaduženosti. Na taj način će naša predstava biti realnija.
- U skladu sa tim prosečna zaduženost naših građana od 1.463 evra na prvi pogled ne deluje previsoka, ako se uzme u odnos sa prosečnom zaradom od oko 480 evra tri prosečne zarade što zaista nije mnogo, međutim, treba imati u vidu da svi nisu zaposleni, pa je podatak o ukupnoj zaduženosti bolje sagledati u relativnom odnosu sa ukupnim brojem zaposlenih (oko 180.000) čime se stiče daleko realnija slika jer se dolazi do podatka od preko 5.000 evra zaduženosti po zaposlenom - ističe ovaj ekonomski analitičar.
- To je relativno visok stepen zaduženosti pogotovo ukoliko se uzme u obzir visina prosečne zarade, što sposobnost vraćanja čini vrlo upitnom. Ovakva situacija ukazuje da značajan deo zarade ljudi odlazi na otplatu kredita čime se utiče na pogoršanje ličnog životnog standarda građana - kaže Kostić.
On naglašava da kada razmatramo iznos zaduženosti, istovremeno treba imati u vidu kreditnu sposobnost dužnika sposobnost vraćanja i izglede u vezi s tim, a ne samo iznos zaduženosti. Na taj način će naša predstava biti realnija.
Najmanje duguju oni s najmanjim platama
Kostić kaže da su u regionu i šire najmanje zaduženi građani zemalja u kojima su najniže zarade, jer je njihova kreditna sposobnost niska, što potvrđuje opservaciju da dug obavezno ne mora značiti i lošu situaciju kao ni da niska zaduženost nužno ne ukazuje na pozitivne okolnosti.
- Sa rastom prihoda zaposlenih opada sklonost štednji ili, drugačije rečeno, sklonost zaposlenih zaduživanju raste sa rastom njihovih zarada. Iz ovog proizilazi da zaduženost sama po sebi nije nevolja. Zaduženosti će uvek biti, ali je od suštinske važnosti njen relativan iznos u odnosu na naše prihode - kaže Kostić.
- Naša nevolja se ogleda u relativno niskim prihodima u odnosu na naše potrebe nizak standard, odnosno niske zarade podstiču potrebu za zaduživanjem, a ukoliko zaduživanje brže raste od rasta prihoda, odnosno zarada naša situacija postaje teža i standard pada sve veći deo prihoda odlazi na otplatu kredita, a manje nam ostaje za zadovoljavanje naših potreba. Jasno je, dakle, da se taj problem na održiv način može rešavati samo ekonomskim rastom, odnosno rastom produktivnosti i socijalno pravednijom raspodelom, što zajedno utiče na povećanje ličnih prihoda građana, a sa tim i relativno podnošljivijim nivoom zaduženosti ponaosob - objašnjava on.
Zaduženost nije nužno loša
Vasilije Kostić ističe da kada se govori o zaduživanju uopšte, razumljivo je da je asocijacija primarno negativna, ali treba reći da zaduženost nužno nema negativnu konotaciju, kako mi to često razumemo.
- Ona može biti pokazatelj i nečega drugog suprotno od onoga što nam se njome obično sugeriše. Tako, na primer, Švajcarci su najviše zaduženi, a istovremeno su i najbogatiji (po iznosu neto aktive po glavi stanovnika). Ovim, naravno, ne želim reći kako je dobro biti zadužen, već da pojam zaduženost, pored negativne, može imati i pozitivne konotacije kojih treba biti svestan kada se o njoj raspravlja zadužen obavezno ne znači biti u problemima iako zaduženje, samo po sebi, nije poželjno - kaže Kostić za Pobjedu.