Čime srpska preduzeća i građani otplaćuju dugove: Kredit za stado, traktor za zalog
Kao garanciju da će uredno isplaćivati rate, preduzeća zalažu i svoje robne marke. Tako su na listi zaloga i karneks, šabačka feta i mnoge druge poznate marke.
Kad stavi stvar pod zalog, dužnik na taj način garantuje da će ispuniti preuzete obaveze i vratiti dug. U suprotnom, svejedno da li duguje za kredit banci ili robu nekoj firmi, zalog se aktivira i objekat obezbeđenja postaje vlasništvo poverioca.
Kompanija za pasoš
Vlasnik Delta Holdinga Miroslav Mišković je svojevremeno na suđenju ponudio svoju kompaniju kao garanciju da će se vratiti u zemlju. Tražio je da mu sud vrati pasoš i dozvoli da putuje na poslovne sastanke u inostranstvo.
Tako, na primer, poljoprivredno preduzeće, kao garanciju za dug prema drugom preduzeću daje u zalog piliće, tovne svinje, ovce ili steone krave. Životinje mogu biti zalog i za kredit kod banke, mada bankari takvo obezbeđenje nerado prihvataju.
- Ako klijent ne vraća kredit, tu stoku treba hraniti i čuvati dok je ne prodamo - kažu bankari i dodaju da je njima uvek bolje ako klijenti kao garanciju ponude nešto "čvrsto", poput umetničke slike, kuće, nakita, automobila...
Poverioci mogu biti i građani kao fizička lica, a potraživanja u dinarima ili devizama.
- U zalog se stavljaju razne stvari - automobili, proizvodne mašine, traktori, umetnički predmeti, voćne kaše za proizvodnju sokova, žitarice - objašnjavaju u Agenciji za privredne registre (APR).
Početkom ove godine u Srbiji su bila aktivna 139.650 zaloga.
Kad dužnik vrati dug, mora APR-u da pošalje zahtev da se zalog obriše iz registra.
