Rusija brani svoju interesnu zonu
Nove državne tvorevine imaju složene, a ponekad i otvoreno neprijateljske međusobne odnose, a to važi i za njihove odnose sa centrom nekadašnje koncentracije vojne, ekonomske i političke moći. Taj centar sada predstavlja Ruska Federacija kao pravna naslednica SSSR-a.
Od petnaest bivših sovjetskih republika četiri današnje države nemaju međusobne diplomatske odnose (Jermenija i Azerbejdžan, Rusija i Gruzija).
Nerešeno pitanje granica je veliki problem praktično za sve države centralne Azije. Rusija i Ukrajina formalno nisu prekinule diplomatski kontakt, ali u ovom trenutku su njihovi odnosi na najnižem nivou od decembra 1991. godine.
Rusija je ponovo velesila
Svoje interese na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza pokušavaju da ostvare veliki međunarodni akteri - SAD, Evropska unija, Kina, Japan, Turska i Iran, kao i velike integracione strukture (NATO) i velike transnacionalne korporacije. Međutim, Rusija je povratila status velike sile i ne dozvoljava gubljenje primata na ovom prostoru.
U decembru 1991. godine formalno i pravno je došlo do raspada Sovjetskog Saveza.
Međutim, istorijski proces raspada sovjetske državnosti je tada tek počeo, jer je to bio samo signal za početak formiranja novih država i nacija, a to formiranje je još uvek u toku.
O tome svedoče nerešeni konflikti u Donbasu, Pridnjestrovlju i Nagorno-Karabahu, kao i paralelna političko-pravna stvarnost u Abhaziji, Južnoj Osetiji i na Krimu.
Malim državama potrebni su jaki saveznici
Države koje su uvučene u etnopolitičke konflikte pokušavaju da izdejstvuju povoljan rezultat ne toliko putem dijaloga, koliko pridobijanjem moćnog spoljnog saveznika sa ciljem da novu državnost učvrste više spolja nego iznutra.
Takvo neslaganje dodaje još više ulja na vatru u konfliktu povodom podele sovjetskog nasleđa, i samim tim odlaže okončanje istorijskog procesa raspada SSSR-a. Sigurno je jedino da Rusija neće dozvoliti da ovi prostori izađu iz njene sfere uticaja, već će i u budućnosti biti glavni akter u ovom regionu.