Španija ipak ide ulevo?

Nema jasne većine ni na levici ni na desnici. Narodna partija i socijalisti su se na vlasti smenjivali poslednjih 30 godina, a sada će za sastavljanje vlade biti potrebni pregovori o formiranju koalicije. Narodna stranka osvojila je 28,7 odsto glasova, socijalisti 22, Podemos 20,76 i Sijudadanos 13,9 odsto.

Teško će se formirati stabilna vlada jer brojevi ukazuju da će Narodna stranka, koja je osvojila većinu na izborima, morati da se bori kako bi pronašla partnere za sastavljanje vlade. Nije isključeno da bi moglo doći i do levičarske vlade. Matematički takva koalicija je moguća uz podršku partija koje se zalažu za nezavisnost Katalonije.

Ostale manje stranke zasad su po strani, ali će baš one biti taj jezičak na vagi. Neizvesnost bi, međutim, mogla potrajati i nedeljama imajući u vidu da je posle korupcionaških skandala i mera štednje politička scena drastično izmenjena.

Marijano Rahoj, lider Narodne partije i dosadašnji premijer, rekao je da će pokušati da oformi vladu, insistirajući na tome da je stranka koju predvodi politička snaga broj jedan u zemlji.

Neizvesnost bi mogla da dovede i do ponovljenih izbora iako je lider socijalista Pedro Sančez poručio da je njegova stranka spremna za početak pregovora pošto je jasno da se "zemlja okrenula levici".

Istorijski rezultat Sijudadanosa na izvestan način je u Španiji doneo novu eru politike i promenu sistema posle 1975. i okončanja diktature generala Franka.

Jedno od pitanja razdora je Katalonija jer Podemos želi da se bogata provincija izjasni o nezavisnosti, dok je to neprihvatljivo i za narodnjake i za socijaliste. Glavne teme koje su obeležile parlamentarne izbore u Španiji bile su ekonomija, optužbe za korupciju i separatističke težnje u regionu Katalonije. Nezaposlenost u Španiji iznosi 21 odsto, čime je u EU svrstana odmah iza Grčke.

Albert Rivera sa desnice ne želi Rahoja za premijera i šanse tog političkog pola da formira vladu sve su manje iako su nominalni pobednici izbora.