Po volji vlasti, a ne struke
Da su šanse Radisavljevića male ukazivale su prethodnih dana optužbe tabloida bliskih vlasti da on štiti najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića od istrage za pljačku C marketa.
Na izbor čačanskog advokata senka je pala pošto se čulo da su kandidati tužioci ocenjivani za dosadašnji rad, dok ih je on sustigao u broju bodova dobijenih polaganjem testa.
Politika se, prema oceni Milana Antonijevića iz Komiteta pravnika za ljudska prava, vratila u proces izbora nosilaca pravosudnih funkcija i to se, kako kaže, jasno videlo po načinu izbora.
- O stručnosti i iskustvu kao kriterijumima koji bi trebalo da budu glavni govorili su i sami tužioci, pa test nekoga ko nije iz struke pokazuje da to nije rađeno na adekvatan način - tumači naš sagovornik koji zamera i na prepuštanju poslanicima, kao ljudima različitih zanimanja, da biraju jednog od više kandidata čija je stručnost za ovu funkciju neophodna.
Kako BIA kaže
Za izbor Nenadića, koji je Pravni fakultet završio u Kragujevcu, odlučujuću ulogu odigrao je šef BIA Aleksandar Đorđević, saznaju "Vesti". Nenadić je od 1990. do 1995. bio je inspektor za privredni kriminal u Čačku, a zatim i šef tog odseka. Za zamenika tužioca u Čačku izabran je 1995, a od 1998. do 2003. bio je zamenik tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku. Krajem 2003. otišao je u advokaturu. U Specijalnom sudu u postupcima za organizovani kriminal bio je branilac na sedam suđenja.
- Koliko je parlament uneo politiku u izbor vidi se i iz reakcija javnosti koja je to, očito, prepoznala. Videćemo kako će sve ići dalje, ali verujem da će ovaj advokat biti pod većom javnom pažnjom nego u slučaju da je izabran neko iz struke - kaže Antonijević.
Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić, uz opasku da je o Nenadiću čuo sve najbolje, ukazuje za "Vesti" da je sa tužilačkog stanovišta jedino nelogično što na važnu funkciju dolazi neko iz advokature.
Pročitajte još:
* "Zbog naprasne promene zakona moram u penziju"
* Gasi se Tužilaštvo za ratne zločine?
* Advokati se borili samo za sebe: Notari i dalje deru građane
Verovatno bi i advokatima bilo problematično da im se neko od tužilaca kandiduje za predsednika Advokatske komore. Nismo protiv kretanja iz jedne u drugu profesiju, ali mora da postoji prava mera - kaže Ilić.
On je podsetio da u Srbiji već duže vreme pri sistemu izbora tužilaca pretežu politika i partije nad suštinskim i objektivnim.
- Tačno je da se prema Ustavu na predlog Vlade Srbije tužioci biraju u Skupštini, ali se nadam da će Ustav u tom delu biti menjan jer u razvijenim zemljama parlamenti samo potvrđuju izbor - objasnio je Ilić.
Lov u mutnom
Zamerke opozicije u parlamentu su se takođe odnosile na politizaciju. Poslanik SDSS Slobodan Homen je osporio i što se u predlogu Vlade u 24 od 52 imena za tužilačke funkcije širom Srbije nisu našli kandidati koji su najbolji na rang-listama Državnog veća tužilaca, već su peti ili šesti. Janko Veselinović iz Pokreta za preokret je istakao da je izbor "lov u mutnom" jer neki sa spiska ne ispunjavaju uslove, pa je njihovo kandidovanje preko noći urađeno da bi to bilo prikriveno.
Politizacija zločina
Skupština Srbije nije dala poverenje nijednom od kandidata za tužioca za ratne zločine. Milan Antonijević kaže da bi i takav potez možda mogao da bude politički signal.
- Za sada je taj neizbor nepoznanica, ali videćemo šta će ubuduće biti. Treba znati da je u našoj zemlji sa ovakvim nasleđem, neizbor prvog čoveka tog tužilaštva nešto što ne može da nam se toleriše - ukazao je Antonijević.