Za EU ni troškovnika ni para
- U ovom dokumentu prvi put će biti insistirano da se navedu svi dodatni troškovi koji će biti uzrokovani usaglašavanjem naših propisa sa pravilima EU. Time će se steći uslovi za bliže sagledavanje finansijskih potreba u okviru procesa pristupanja EU - rekla je Joksimovićeva za "Politiku".
Do tada se može govoriti samo o procenama. Jedan deo troškova snosi država kandidat, a jedan pokriva Brisel preko IPA fondova. Novac koji izdvaja EU nije mali. Za budžetski period 2014-2020. za zemlje zapadnog Balkana i Tursku ta cifra iznosila je 11,6 milijardi evra.
Srbija bi mogla svoje troškove da sagleda u poređenju sa susednom Hrvatskom. Ministar finansija Slavko Linić obelodanio je pre tri godine da Hrvatsku ulazak u EU košta 616,8 miliona evra i da bi taj iznos trebalo da bude pokriven privrednim rastom.
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović veruje da bi Srbija do kraja 2019. mogla da završi sa pregovorima.
- Sada sve zavisi samo od nas - da li će sva ministarstva da rade kako treba, da li će dovoljno da se udube i da imaju svoje timove - rekla je Mihajlović.
Angažovano 3.000 ljudi
Prema rečima ministarke Joksimović, više od 3.000 ljudi bilo je angažovano samo na procesu skrininga, a nakon otvaranja poglavlja, taj broj će biti i veći. Ona je uverena da Srbiji ne manjka administrativni kapacitet za ovaj posao, koji , između ostalog, podrazumeva i usklađivanje srpskih sa više od 120.000 stranica evropskih propisa.