Da li je planetarni sukob već počeo (2): Ruske rakete čuvaju Kinu
Mihail Aleksandrov, vodeći ekspert Centra vojno-političkih istraživanja Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa, smatra da nije važno koliko postoji lokalnih konflikata, već da mogućnost svetskog rata kao i uvek zavisi od toga da li neko pogrešno smatra da može da pobedi.
Dr Aleksandrov ukazuje na konflikte iz vremena hladnog rata: sovjetsku intervenciju u Avganistanu, kubansku krizu, ratove u Koreji, Vijetnamu, Angoli, Nikaragvi... Smatra da su svi ti ratovi ostali lokalni pošto su SAD i SSSR realno ocenjivali odnos snaga.
Kurdi vrebaju šansu
Aleksandrov smatra da situacija u Siriji lako može da se otrgne kontroli. U SAD odavno predlažu zonu zabrane leta, i ako pođu na takav korak to isto može da učini Rusija.
- Mislim da u Siriji već ratuju turski oficiri u redovima terorista, pošto se bande bore vojnički isuviše pismeno. Turska može da isprovocira konflikt u Nagorno Karabahu (jermenska provincija koja se odelila od Azerbejdžana) ili da podstakne metež među Tatarima na Krimu. U tom slučaju mi ćemo sigurno podržati turske Kurde. Turska je članica NATO i tražiće zaštitu alijanse - kaže Aleksandrov i dodaje da je korisno što je Rusija pokazala vojnu moć u Siriji, odnosno da i klasičnim, naoružanjem može da dosegne Evropu i SAD, a ne samo atomskim.
- Danas je problem što zapadni političari ne procenjuju situaciju suviše pametno. Oni još nisu ohladili glave od euforije samoproglašene pobede u hladnom ratu. Zapad se ponaša kao da je SSSR doživeo poraz u pravom ratu, pa je Rusija kao naslednica dužna da igra po njihovim pravilima. Oni smatraju da su dovoljno jaki da diktiraju volju i ta vojno-politička pogrešna računica provocira situaciju u kojoj je moguće da svaki lokalni konflikt preraste u globalni - objašnjava dr Aleksandrov, dodajući da japansko-kineske protivrečnosti imaju ozbiljan potencijal da prerastu u ozbiljan rat, a takođe i konflikt Kine s Filipinima i Vijetnamom oko ostrva Spartli.
Ukrajina na ledu
- Ne verujem da će se NATO umešati u Ukrajini, čak i ako tamo Rusija uvede vojsku. Ali ako preovlada nerealno raspoloženje, to može da dovede do eskalacije - kaže Aleksandrov.
Za konflikt Indije i Pakistana misli da ne može da preraste u svetski rat, jer niko neće hteti da se uvuče u to ako se već primeni nuklearno oružje.
Aleksandrov smatra da rat velikih sila ne bi bio vođen atomskim oružjem. To bi bila, pre svega, vazdušno kosmička operacija protiv centara upravljanja s ciljem da uništi komunikacije i vezu i uguši volju protivnika da se suprotstavlja.
- Računalo bi se s tim da protivnik pri takvoj taktici ne bi rizikovao upotrebu atomskog oružja. Međutim, to ne može da prođe s Rusijom, ali Kina zaostaje tehnološki. Nuklearne snage Pekinga su slabe i čak postojeći sistem raketne odbrane SAD može da ih odbije - kaže Aleksandrov.
On napominje da Amerikanci mogu lako da unište flotu Kine i pribiju je na kontinent. Potom bi aktivirali separatističke težnje u Tibetu, Sinzjanujgurskoj oblasti i Hongkongu kako bi meteži doveli do otcepljenja niza regiona i prestanka postojanja Kine kao jedinstvene moćne države.
- SAD se uzdržava od tog scenarija samo stoga što znaju da Rusija ne bi ostala po strani. Uništenje Kine promenilo bi balans sila u svetu i Rusija bi se našla u potpunom neprijateljskom okruženju. U tom slučaju sukob bi eskalirao do nuklearnog rata - kaže Aleksandrov.
On zaključuje da su zaista opasne tačke na planeti Sirija i Kina i da je Rusija glavni vojni balans koji sprečava Ameriku da zagospodari planetom.