Istorijski sporazum u Parizu: Dogovor za spas planete
Istorijski uspeh čovečanstva objavili su predsednik globalnog Samita o klimi i šef francuske diplomatije Loran Fabijus. Višeminutne ovacije prolomile su se dvoranom, šest godina nakon neuspeha klimatskog samita u Kopenhagenu, kada nije postignut sporazum.
Naročito je bilo važno kako će glasati Kina, zemlja koja najviše doprinosi zagađenju planete, ali i koja strahuje da bi uvođenjem "zelenih standarda" usporila ekonomski rast zemlje. Ipak, sporazum je modifikovan, Peking se saglasio i šampanjac je mogao da se otvori pred zoru.
Tako su se najveće industrijske zemlje konačno dogovorile da se nivo zagrevanja planete zadrži na manje od dva stepena, težeći prema jednom i po stepenu Celzijusa. Dogovor je pozdravljen kao prvi globalni klimatski sporazum koji obavezuje kako bogate tako i siromašne zemlje na zauzdavanje rasta emisija gasova efekata staklene bašte zbog kojih se planeta zagreva i on postavlja ključni dugoročni cilj da se u ovom veku ukloni emisija tih gasova koje proizvodi čovek.
Opasnost po ostrva
Velika pretnja nadvila se nad ostrvskim zemljama koje su ugrožene porastom nivoa mora. One su u opasnosti i uz porast temperature od 1,5 stepeni. A moguće je da zbog visokog mora bez doma do kraja veka ostane oko 150 miliona ljudi.
Obaveze razvijenih zemalja su da pomognu siromašnima sa 100 milijardi dolara do 2020. godine. Upravo je 150 delegacija siromašnijih i upozorilo bogate da se planeta opasno približila tački posle koje nema povratka.
Novi sporazum o klimi stupa na snagu 2020. i trebalo bi da omogući preusmeravanje svetske ekonomije prema modelu bez ili s malo ugljenika. Takva revolucija uključuje progresivno napuštanje fosilnih izvora, uglja, nafte i gasa koji dominiraju svetskom energetskom proizvodnjom.
Ipak, naučnici upozoravaju da predviđena smanjenja nacionalnih emisija gasova staklene bašte neće biti dovoljna da bi se postiglo zagrejavanje manje od dva stepena, nego bi doveli do povećanja od tri stepena. Klimatolog Jean Jouzel je upozorio da će s "dva stepena klima već biti puno drugačija nego danas, ali dva manje je cilj kojeg se treba držati ako na kraju veka želimo svet kojem se možemo prilagoditi".
Jasno je da će veći teret morati da ponesu bogati ili najbrže rastuće industrije. U prvom redu je reč o Kini, SAD, EU i Indiji. Već iste noći je šefica MMF Kristin Lagard izjavila da "vlade sada moraju da pređu s reči na dela i ispune obećanja".
Ako se dogovoreno i primeni počev za pet godina od danas, ova generacija svetskih političara će zaista ući u istoriju kao generacija koja je spasla planetu. Podsetimo, ovo je prvi klimatski sporazum koji su sve zemlje sveta potpisale. Raniji Protokol iz Kjota nikad nisu ratifikovale SAD, a samit u Kopenhagenu srušen je zbog korupcionaškog skandala.
