Opšti rat s Turskom
Kuvajtske novine "Al Rai", bez navođenja izvora, tvrdi da Iran planira da vrlo brzo prebaci avione da bi pomogao rusko vazduhoplovstvo. Istu informaciju prenelo je i nekoliko izraelskih dnevnih novina. Zvanični Teheran i Damask nisu prokomentarisali te navode.
Mnogi na Bliskom istoku podsetili su da na obraćanje Vladimira Putina poslanicima oba doma parlamenta da se Rusija neće direktno konfontirati s Turskom, ali da će Ankara još mnogo puta zažaliti zbog obaranja ruskog aviona. Učešćem Irana ta pretnja postaje košmar za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Pročitajte još:
* Rusi imaju dokaze: Turska sa sve Erdoganom trguje naftom sa ID
Pomoć Iraka
Iran se ne graniči sa Sirijom i za takvu operaciju potrebni su mu aerodromi u Siriji ili Iraku. Irak je odavno dozvolio ruskim avionima prelet do baza u Siriji. Već su stizale informacije da ruski transportni avioni prevoze iz Irana oružje i revolucionarnu gardu, čijih se nekoliko hiljada pripadnika bore protiv terorista oko Alepa sa sirijskom vojskom i libanskim Hezbolahom. Do sada su tamo poginula trojica iranskih generala, a ranjen je i komandant revolucionarne garde.
Osim toga, u Bagdadu je pre dva meseca stvoren zajednički štab Rusije, Iraka, Irana i Sirije za koordinaciju dejstava protiv Islamske države. Uloga Irana u tom štabu je i mobilizaciju iračkih šiita (Iran je izrazito šiitski).
Rusi šalju još 100 aviona
Aerodrom kod Palmire namenjen Irancima najbliži je sirijskim poljima kod opkoljenog Dejr ez Zaura, odakle teroristi švercuju naftu u Tursku. Navodi se i da će Rusi da uvećaju kontingent sa sadašnjih pedesetak letelica na 150, ali su za tu svrhu izabrali aerodrom Kusejr kod Homsa.
Pojedini ruski izvori navode da je za Iran već predviđen aerodrom Tifur kod Palmire. Poslednjih meseci izvedeni su značajni inženjerijski radovi koji su uvećali kapacitet aerodroma, ali na njemu nema ruskih aviona već samo pet jurišnih helikoptera MI-24 koji spaljuju položaje terorista uoči predstojećeg juriša na Palmiru.
Bande duž granice
Istovremeno se pojavljuju tvrdnje i informacije koje govore da se i Turska sve dublje uvlači u sukob na strani različitih terorističkih grupa. To su u prvom redu bande turske nacionalne manjine u Siriji u provincijama Latakija i Idleb preko kojih se odvija trgovina opljačkanom naftom i oružjem. Ocenjuje se da su dejstva terorista u poslednje vreme postala suviše "vojno pismena", što navodi na zaključak da su im se pridružili turski oficiri.
Politički dobitak
Analitičari navode da s vojne tačke gledišta otvoreno učešće Irana nema smisla, ali da Teheran može da računa na političke pogodnosti. Odnosno, na učešće u mirovnim pregovorima gde bi bio jedan od glavnih regionalnih aktera i potisnuo Tursku iz savezničke Sirije.
Osim toga, nastavljeno je tursko obuzdavanje sirijskih Kurda koji su stalno izloženi artiljerijskim i vazdušnim udarima. Čak je i američka administracija ukazala da je oko 85 odsto turskih vazdušnih udara usmereno na Kurde. Vašington, barem zvanično, traži zatvaranje tursko-sirijske granice, pa neki smatraju da Turska pre mirovnih pregovora pokušava da se utvrdi u delu Sirije koji smatra svojim.